Он је рекао и да су преговори били изузетно плодотворни, да ће у великој мери допринети коначном решавању кризе у Сирији. Истовремено, Путин је истакао да је недопустиво да се Сирија подели на такозване утицајне зоне и да је неопходно заједнички се борити против терористичке претње у Идлибу.
Са тим ставом сагласан је и Рохани, који је рекао да Техеран са жаљењем констатује да још увек није могуће имплементирати споразум о Идлибу како би се спречила хуманитарна криза у том делу Сирије.
Камен спотицања
Професор Московског државног института за међународне односе Јуриј Зинин за Спутњик каже да све три стране које су се састале у Анкари имају своје интересе и много противречности које није лако отклонити. Без обзира на то, процес лагано напредује, почели су потребом да се обнове интегритет и суверенитет Сирије, око тога су сагласни, али питање како да се то постигне остаје отворено, каже Зинин.
„На крају су у разговору дошли до Идлиба, а он је камен спотицања. Питање је јасно — Турска подржава одређене снаге опозиције у Сирији и тешко је постићи договор о томе како их класификовати, односно које су терористичке, а које су ’умерене‘. Али, на овај или онај начин, они постепено рашчишћавају сиријску територију, а питање је како контролисати тај процес и одржати примирје након кршења режима прекида ватре који се догодио 31. августа“, оцењује Зинин.
Слободан Јанковић са Института за међународну политику и привреду каже да не треба заборавити да Турска није савезник Русије, јер то, каже, стратешки не може ни да буде. Она само тактички сарађује са Русијом како би себи обезбедила више адута у преговорима са САД и како би обезбедила своје самосталније деловање на Блиском истоку, каже Јанковић.
„Турска жели да игра самосталну улогу и она се првенствено руководи својим интересима, када може да их оствари, она то уради, када не може, привремено се повуче и тражи партнера који ће јој то омогућити. Русија се ту појавила као повољан партнер, али и са њом сарађује само донекле. Ако погледамо Идлиб и његову ширу зону, ту се не поклапају интереси. А са друге стране имате договор између САД и Турске око заједничког патролирања на северу Сирије и стварања демилитаризоване зоне уз границу са Турском, али и на простору Сирије“, подсећа Јанковић.
Фактор Курда
Јуриј Зинин додаје да је друго тешко питање учешће Курда, јер курдске формације од самог почетка кризе играју улогу у војним операцијама у Сирији.
„Они живе у том региону, на североистоку, а Турска их сматра терористима, јер подржавају Радничку партију која је забрањена у Турској. Али, велика заједница Курда живи и на територији Турске, а поред тога, постоји и Ирачки Курдистан, тако да то питање није лако решити. Сиријске власти ће морати да реше курдско питање“, упозорава Зинин.
И Јанковић сматра да курдско питање остаје отворено, зато што не постоји јединствени курдски фронт. Савезништва се склапају са онима који у том тренутку могу нешто да допринесу, у целој причи актера је много и све је врло сложено, али интереси Русије се поклапају са интересима Башара ел Асада, а у великој мери и са Ираном, каже он.
„Ту су билатерални аранжмани између Русије и Турске, обично, као што се то десило прошле године, тако и сада, прво се договоре Турска и Русија, а онда накнадно долази ирански представник да то формализује и евентуално нешто даље ’испегла‘, да заштити неки свој интерес и онда наступају као трипартитни механизам из Астане који надгледа спровођење споразума о заштићеним зонама, а сада је остала само једна“, каже Јанковић.
Устав и избори
Председник Ирана је у заједничком обраћању новинарима нагласио да та земља инсистира да америчке трупе што је могуће брже напусте Сирију како би се суверенитет Дамаска проширио и на западну обалу Еуфрата.
Претходно је руски председник са Ердоганом разговарао о политичкој ситуацији у Сирији, рекавши да чланови Уставног комитета те земље морају да имају потпуну самосталност и да не подлежу никаквим притисцима споља. Путин је такође рекао и да је рад на формирању тог комитета у завршној фази, али да је преостало да се усагласи процедура рада тела.
Зинин објашњава да би та комисија требало да приступи стварању новог Устава, али и одржавању нових избора и стварању новог политичког процеса. Ту је много посла обављено, а сада се дискутује о томе ко ће се наћи у том комитету, објашњава.
„Лавров је објавио окончање рата у Сирији и даље регулисање проблема политичким путем, што би требало да буде нови подстицај за дискусију. Најважније је да се лидери три земље састају и захваљујући тим састанцима процес се ипак креће у правцу ублажавања тензија“, закључује Зинин.
Турски председник је након састанка истакао да Астански формат и даље остаје једина платформа за решавање конфликта у Сирији, али да је зарад осигуравања мира и стабилности неопходно уложити још више напора.
