„Велика Албанија“ постојала је само кратко, током Другог светског рата, између 1941. и 1945. године, као сателит фашистичких сила Италије и Немачке, али она је остала недосањан сан многих албанских политичара. На Косову и Метохији, једино се Аљбин Курти, лидер покрета „Самоопредељење“, отворено залаже за обнову тог фашистичког пројекта. Остали, верујемо, мисле исто као и Курти, али нису толико отворени у залагању за обнову те творевине. И нису најозбиљнији кандидати за новог премијера после наступајућих избора, као што је Курти.
Тактика стварања „велике Албаније“ у последње време иде путем стварања заједничког тржишта, заједничког царинског система и заједничке спољне политике између самопроглашеног Косова и Албаније.
У јеку изборне кампање на Косову и Метохији, Курти је додао још једну ствар, симболичну, али идентитетски веома важну — заставу и химну. За њега, химна такозваног Косова је чудна, а застава грешка. Химна се зове „Европа“ и нема речи, а застава нема историјске, нити било које друге вредности осим географске, оцењује он.
„Није химна Албаније, већ свих Албанаца. Као Албанци имамо нешто велико заједничко, од историје, заставе итд…“, рекао је Курти.
Постоји само један план
Уз заједничко тржиште, царину и спољне послове, ако још додате заставу и химну, проглашавање уједињења Албаније и Косова, чини се, постаје само пука формалност и, можда, „план Б“ уколико преговори између Београда и Приштине пропадну.
Тако би „велика Албанија“ постала још једна од „реалности“ на коју би и српска и светска јавност требало да се навикну, попут „реалности“ о независном Косову.
Међутим, према речима шефа Одбора Скупштине Србије за Косово и Метохију Милована Дрецуна, „плана Б“ и нема — стратешки циљ Албанаца је стварање Велике Албаније. То је једини план, каже он.
„Политичка филозофија Куртија и ’Самоопредељења‘ јесте отворено заговарање стварања ’велике Албаније‘ и у том концепту нема места ни за какве разговоре са Београдом о постизању евентуалног компромисног решења. Он, поред свих корака који су до сада предузети на практичном уједињењу Косова и Албаније, жели да и преко формалних симбола заокружи концепт ’велике Албаније‘, а видимо да то наилази на позитиван одјек и код представника политичких партија Албанаца у Македонији“, наглашава Дрецун.
„Нова зора“
Ако неко у Македонији каже да ће за Албанце сванути нова зора ако Курти постане премијер Косова, то значи да Албанци у Македонији у лидеру „Самоопредељења“ виде некога ко може да буде пресудни чинилац у формалном стварању „велике Албаније“, не само уједињењем Косова и Албаније, већ и присаједињењем делова Македоније и, евентуално, делова Црне Горе и Грчке, додаје наш саговорник.
То што Курти изјављује да тренутно нема услова за стварање „велике Албаније“ не значи да је одустао од својих циљева, а ставом да Београд лоше утиче на ставове Срба са КиМ и да жели да разговара само са њима, затвара врата било каквим преговорима, сматра Дрецун.
„Наравно, ситуација ће се вероватно суштински променити када се на Косову и Метохији, након предстојећих избора, формирају органи власти. Ту ће се појавити много снажнији утицај САД и неких других западних земаља и тај притисак ће сигурно бити усмерен ка томе да се укину таксе и да се наставе разговори са Београдом“, предвиђа саговорник Спутњика.
Сада је време сакупљања гласова грађана, а како ће се Курти понашати након избора остаје да се види, закључује Дрецун, уз констатацију да се ради о највећем заговорнику „велике Албаније“ на КиМ, што га сврстава у сам врх политичког екстремизма.
