У јуну 2013. године, Сноуден је предао новинама „Вашингтон пост“ и „Гардијан“ низ тајних докумената о програмима праћења специјалних служби САД и Велике Британије на интернету. Сноуден се упутио у Хонгконг, а затим у Москву, где је неко време провео у транзитној зони на аеродрому Шереметјево. Русија је одобрила Сноудену привремени азил у трајању од годину дана, уз услов да прекине своје активности против САД.
У августу 2014. године Сноуден је добио трогодишњу дозволу боравка, која му је омогућавала да путује не само по Русији, него и у иностранство. У јануару 2017. године Сноудену је продужена дозвола боравка до 2020. године.
Како пише у својој књизи, стигао је на аеродром Шереметјево 23. јуна 2013. године у пратњи новинарке и сараднице „Викиликса“ Саре Харисон, која је пружала подршку Сноудену за време његовог боравка у Хонгконгу.
На пасошкој контроли, граничари су саопштили Сноудену да „постоје проблеми са пасошем“, а затим су га одвели „у једну од елегантних бизнис сала на аеродрому, у зону бизнис класе или прве класе, где су путници опуштено седели на елегантним фотељама“.
Сноудена и Харисонову су спровели ходником „у својеврсну конференцијску салу, где су са столом седели мушкарци у сивом. На челу је седео старији мушкарац и рекао им је да седну насупрот њега.
„Ради за нас“
„Прочистио је грло и предложио ми на прихватљивом енглеском ’cold Pitch‘, како се то назива у Централној обавештајној агенцији (ЦИА). То је предлог стране обавештајне службе који се може дефинисати као ’дођи и ради за нас‘. Као награда за сарадњу предлажу се разне могућности. Знао сам да му не могу дозволити да заврши. Ако одмах не упаднете у реч сарадника стране обавештајне службе, касније, у одређеним околностима, не игра никакву улогу ако на крају ипак одбијете његов предлог, јер вам они могу уништити репутацију просто ширењем снимка који сведочи о вашој неодлучности“, пише Сноуден.
Према речима бившег агента, он је у том моменту размишљао о „скривеним уређајима за снимање и пажљиво је бирао речи“. Рекао је да нема намеру да сарађује са њима, нити са било којом обавештајном службом. Затим је предложио саговорнику да на лицу места прегледају његову торбу, рекавши да тамо нема ништа што би могло да им помогне.
Међутим, мушкарац у оделу је на то одговорио да „то никада не би учинио“ и да „просто жели да му помогне“. Желео је да утврди који је циљ Сноуденовог путовања, а када је чуо да Американац намерава да путује преко Кубе и Венецуеле до Еквадора, саопштио му је да је његов пасош поништен.
Након што се Сноуден уверио да су информације о поништавању пасоша тачне, и да га је „сопствена влада оставила у Русији“, његов саговорник га је позвао да приђе прозору у ходнику.
Према речима Сноудена, испод прозора је била највећа група новинара коју је икада видео. То је био „импресиван шоу, који је вероватно инсценирао ФСБ, а можда и није, али је вероватно нешто између“, пише Сноуден.
Саговорник га је питао да ли Сноуден жели да му саопшти „било какву информацију“.
„Снаћи ћемо се“, одговорио је Сноуден, након чега је човек у сивом оделу рекао да се нада да неће зажалити због своје одлуке.
Након тога је напустио просторију.
„Провели смо 40 библијских дана и ноћи на аеродрому“, пише бивши агент у својим мемоарима.
За то време се обратио владама 27 земаља да му пруже азил, али су га све одбиле. Ниједна од тих држава није била спремна да се супротстави притиску Америке, закључује Сноуден.
Министарство правде САД поднело је раније тужбу против бившег сарадника америчких безбедносних служби Едварда Сноудена, зато што је познати узбуњивач објавио мемоаре под називом „Досије“ (оригинал „Permanent record“). Они сматрају да је Сноуден на тај начин прекршио обавезе о неоткривању информација.
