https://sputnikportal.rs/20260314/1196881465.html
Кад дрво пушта корење у небо
Кад дрво пушта корење у небо
Sputnik Србија
Зашто је Борисав Станковић гранична фигура у српској књижевности, ко је био аутор који је, пишући о родном Врању, створио универзалну причу о дубинама људске... 14.03.2026, Sputnik Србија
2026-03-14T10:00+0100
2026-03-14T10:00+0100
2026-03-14T10:13+0100
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/03/0e/1196881307_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_9fc234f92998b2310c1ea837f3857761.jpg
Кад дрво пушта корење у небо
Sputnik Србија
Зашто је Борисав Станковић гранична фигура у српској књижевности, ко је био аутор који је, пишући о родном Врању, створио универзалну причу о дубинама људске душе, пуну страсти, песме, бола и жала за младошћу, да ли је 150 година од рођења време померило његово место у националној литератури или је творац „Коштане“ и „Нечисте крви“ и данас непромењено позициониран у њој – о томе у „Орбити културе“ разговарамо са проф. др Михајлом Пантићем, писцем и критичаром, аутором Зборника о Бори Станковићу.
Шта је све стало у пет деценија постојања Задужбине Иво Андрић, основане по пишчевој тестаментарној жељи, да ли је рад на свему што је везано за име нашег нобеловца посао као и сваки други или је реч о својеврсној мисији, да ли је феномен то што се и 50 година по пишчевом одласку у Задужбининим Свескама и данас објављују делови Андрићевих рукописа, како изгледа провести цео радни век загледан у једног писца и његово дело – о свему томе разговарамо са Жанетом Ђукић Перишић, некадашњом управницом Задужбине, ауторком награђиване биографије „Писац и прича“.
На Венецијанском бијеналу савремене уметности ове године је најављено и учешће Русије, која ће се представити пројектом „Дрво пушта корење у небо“. О овом пројекту и позицији руске културе у савременом свету разговарамо са специјалним представником руског председника Михаилом Швидкојем.
На који начин ће Галерија савремене уметности Културног центра Панчева обележити пола века постојања – открива нам кустоскиња те галерије Ивана Маркез Филиповић.
О теми књиге „Ходочашће на Крф“ која је ове седмице прикупила рекордан број посетилаца у Галерији 73 на представљању уприличеном поводом 110 година од доласка српске војске на Крф, о новој причи голготи, страдању, али и херојству које се потврдило победом у Великом рату – о свему томе за Спутњик говори аутор књиге „Ходочашће на Крф“, кустос Српске куће на Крфу Љубомир Сарамадић.
Зашто је Борисав Станковић гранична фигура у српској књижевности, ко је био аутор који је, пишући о родном Врању, створио универзалну причу о дубинама људске душе, пуну страсти, песме, бола и жала за младошћу, да ли је 150 година од рођења време померило његово место у националној литератури или је творац „Коштане“ и „Нечисте крви“ и данас непромењено позициониран у њој – о томе у „Орбити културе“ разговарамо са проф. др Михајлом Пантићем, писцем и критичаром, аутором Зборника о Бори Станковићу. Шта је све стало у пет деценија постојања Задужбине Иво Андрић, основане по пишчевој тестаментарној жељи, да ли је рад на свему што је везано за име нашег нобеловца посао као и сваки други или је реч о својеврсној мисији, да ли је феномен то што се и 50 година по пишчевом одласку у Задужбининим Свескама и данас објављују делови Андрићевих рукописа, како изгледа провести цео радни век загледан у једног писца и његово дело – о свему томе разговарамо са Жанетом Ђукић Перишић, некадашњом управницом Задужбине, ауторком награђиване биографије „Писац и прича“.На Венецијанском бијеналу савремене уметности ове године је најављено и учешће Русије, која ће се представити пројектом „Дрво пушта корење у небо“. О овом пројекту и позицији руске културе у савременом свету разговарамо са специјалним представником руског председника Михаилом Швидкојем. На који начин ће Галерија савремене уметности Културног центра Панчева обележити пола века постојања – открива нам кустоскиња те галерије Ивана Маркез Филиповић.О теми књиге „Ходочашће на Крф“ која је ове седмице прикупила рекордан број посетилаца у Галерији 73 на представљању уприличеном поводом 110 година од доласка српске војске на Крф, о новој причи голготи, страдању, али и херојству које се потврдило победом у Великом рату – о свему томе за Спутњик говори аутор књиге „Ходочашће на Крф“, кустос Српске куће на Крфу Љубомир Сарамадић.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
Зашто је Борисав Станковић гранична фигура у српској књижевности, ко је био аутор који је, пишући о родном Врању, створио универзалну причу о дубинама људске душе, пуну страсти, песме, бола и жала за младошћу, да ли је 150 година од рођења време померило његово место у националној литератури или је творац „Коштане“ и „Нечисте крви“ и данас непромењено позициониран у њој – о томе у „Орбити културе“ разговарамо са проф. др Михајлом Пантићем, писцем и критичаром, аутором Зборника о Бори Станковићу.
Шта је све стало у пет деценија постојања Задужбине Иво Андрић, основане по пишчевој тестаментарној жељи, да ли је рад на свему што је везано за име нашег нобеловца посао као и сваки други или је реч о својеврсној мисији, да ли је феномен то што се и 50 година по пишчевом одласку у Задужбининим Свескама и данас објављују делови Андрићевих рукописа, како изгледа провести цео радни век загледан у једног писца и његово дело – о свему томе разговарамо са Жанетом Ђукић Перишић, некадашњом управницом Задужбине, ауторком награђиване биографије „Писац и прича“.
На Венецијанском бијеналу савремене уметности ове године је најављено и учешће Русије, која ће се представити пројектом „Дрво пушта корење у небо“. О овом пројекту и позицији руске културе у савременом свету разговарамо са специјалним представником руског председника Михаилом Швидкојем.
На који начин ће Галерија савремене уметности Културног центра Панчева обележити пола века постојања – открива нам кустоскиња те галерије Ивана Маркез Филиповић.
О теми књиге „Ходочашће на Крф“ која је ове седмице прикупила рекордан број посетилаца у Галерији 73 на представљању уприличеном поводом 110 година од доласка српске војске на Крф, о новој причи голготи, страдању, али и херојству које се потврдило победом у Великом рату – о свему томе за Спутњик говори аутор књиге „Ходочашће на Крф“, кустос Српске куће на Крфу Љубомир Сарамадић.
