Овако Срђан Огњановић, директор престижне Математичке гимназије, школе која Србију представља у најбољем светлу на свим меридијанима, за Спутњик коментарише последњи успех својих ђака:
Ученици Математичке гимназије на IV Међународној олимпијади метропола у Москви освојили су злато из математике, физике и хемије, а сребро из информатике. У екипном такмичењу заузели су друго место, међу тимовима из 45 градова из 32 земље.
Носиоци злата из математике и физике, Милош Милићев и Добрица Јовановић, за Спутњик кажу да им на овом такмичењу није било теже него иначе. Сатима су решавали задатке, али су се и дружили, највише са децом са Балкана коју већ добро познају са такмичења, али и са Русима и Американцима.
Први пут и ђак из Руске школе
Обојица су већ у седмом разреду уписали Основну школу при Математичкој гимназији. Добрица каже да сада види колико је то била добра одлука.
„То је једна од бољих ствари, зато што у седмом и осмом разреду већ могу на вишем нивоу да се раде математика и физика, а у основним школама професори морају баш да се потруде да би на том нивоу пружили математичко знање. То је један од избора због кога сам много срећан“, каже златни физичар.
Сваке године Математичка гимназија уписује два одељења седмака и пет одељења првака, а ове године их је нешто више. Примили су и ученике из Црне Горе, Македоније, а први пут и једног ђака који је у Београду завршио Руску школу.
У екипном пласману на Олимпијади у Русији, екипа из Београда је друга, јер је математичку силу, Москву, тешко победити. Треће место заузео је главни град једне мале земље који је далеко од метрополе — Бањалука.
„Наши млади људи су веома талентовани и то не само за научне области, већ и у спорту и уметности, имамо виолинисте, младе сликаре, веома смо талентован народ. Нажалост, не користимо до краја све те потенцијале. То није добро. Неки други, који су можда мање обдарени, касније постигну боље резултате“, са жаљењем констатује Огњановић.
Сарадња са Бањалуком
Додаје да славна Математичка гимназија има одличну сарадњу са бањалучком, сваке године упишу и по неколико талентованих ученика из Бањалуке, Зворника, Фоче.
Главни циљ гимназије је да оспособи младе људе да буду комплетне личности, такмичења нису приоритет, не тренирају да би победили, али увек кад оду, врате са медаљама. Већа мука је пронаћи новац за одлазак. Донацијама помажу компаније и бивши ђаци. Понекад до последњег тренутка не знамо да ли деца иду, али се на срећу, последњих година није се десило да не отпутују, каже Огњановић.
„За нека такмичења задужена је држава, она финансира одлазак, а на Олимпијаде из математике, физике, информатике и хемије деца иду уз помоћ Нафтне индустрије Србије. Изузетно много нам помажу. Понекад се, да није њих, не би ни путовало, поготово кад је нека удаљена дестинација у питању, као што су Аргентина или Аустралија“, каже директор школе.
Велика одрицања
Припрема за такмичење подразумева велика одрицања, али се у сјајној атмосфери, у којој су професори и ученици равноправни у савладавању тешких задатака, припремање схвата као изазов и игра, каже Милош, који је у Србију донео злато из математике.
„Током распуста били смо на међународним олимпијадама, то је било у јулу, тако да нам је распуст био доста краћи, а спремали смо се и за ово такмичење. Распуст нам се смањио на минимум, али сад се неколико недеља одмарамо, уз редовну наставу“, каже у шали Милош Милићев.
Оба победника, који ће знање тестирати и на октобарском такмичењу у Перму, иду у трећи разред и већ планирају студије у иностранству, јер су, кажу, напољу и даље много бољи услови.
Траже боље услове за генијалце
Ученике Математичке гимназије лако је препознати на факултетима, јер су често најбољи, а само на Кембриџу их је тренутно 35. Препознају их и велике компаније које им нуде посао док још студирају.
У школи која је настала по моделу московске Математичке гимназије, односно славног професора Колмогорова, једног од највећих математичара 20. века, још живе у нади да ће и држава препознати потребу да ова школа, коју је тешко поредити са било којом другом, добије ђачки дом.
Сматрају да најталентованија деца то заслужују, као што и деца из удаљених делова Србије заслужују прилику коју имају њихови вршњаци из Београда.
