Према писању портала „Индекс“, реч је о квислингу фра Бернардину Соколу, који је непосредно пред ослобођење града немачким окупаторима проказао да се на суседном Врнику крију седморица партизана, а Немци су их потом убили.
О активностима хрватске председице објављено је саопштење на званичној страници Пантовчака, у којем стоји да је Колинда Грабар Китаровић присуствовала отварању уметничке галерије „Фра Бернардин Сокол“ у фрањевачком самостану на Бадији.
„Галерија носи име по фра Бернардину Соколу, хрватском музичару и музикологу, који је невин и без суда смакнут након што су га из самостана на Бадији, у ноћи 28. септембра 1944. године, одвели партизани“, наводи се у саопштењу.
„Индекс“, међутим, истиче да овако безочно искривљавање историјских чињеница у овом саопштењу хрватске председнице демантују сведочења забележена у историјским књигама.
Наводи се да су Корчулани огорчени оваквим гестом председнице, која је на овај начин истакла значај „ноторног квислинга“.
Корчулани истичу да је комплетан клер, осим Сокола, сарађивао с народноослободилачким покретом. Указују на пример да је у самостану Бадија била смештена партизанска болница, као и да је часна сестра Манес Карнинчић након рата примала „партизанску пензију“.
Корчулани су, пише портал, згрожени актуелним примером искривљавања историје, посебно јер многи потомци убијених жртава фашистичке окупације памте срамну улогу фра Сокола.
Иво Милат, председник удружења антифашиста Града Корчуле, рекао је да је овај случај још једна од актуелних ревизија историје и то, како каже, на један јако груб начин.
„Доказано је, каже, а потврдилии су и вишеструки сведоци, да је фра Сокол починио ратни злочин и да је издао Немцима седморицу партизана који су се скривали на оточићу, а које су они убили. Да је Сокол издао те људе, потврдила је часна сестра Манес Карнинчић, која је била у то време чувар Доминиканског самостана у Корчули, а сарађивала је са партизанима, као и сви други свештеници који су у то време давали подршку народу против немачког окупатора“, испричао је Милат.
Опширно описујући тадашњу ситуацију, Милат каже да, према Корчуланима, не заслужује споменик фра Сокол, већ људи које је одвео у смрт.
А што се тиче „музикологије“ фра Сокола, у његовој музичкој збирци песама „Хрватско село“ свака песма има не само свој црквено-католички тон, него сваку прожима и политичка усташка мисао, што се види из стихова као што је овај: „Анте (Павелић) ће донети Хрватској спас, Хрват ће на своме бити свој! Дакле, и духовно и музички, фра Сокол био је далеко од човека којем би ико требало да открива споменик, а понајмање председница једне републике која је настала на тековинама борбе против фашизма“, пише „Индекс“.
Овај гест Колинде Грабар Китаровић коментарисао је за портал и историчар Твртко Јаковина:
„У ХДЗ-овој Хрватској, односно Хрватској Колинде Грабар Китаровић, ниједан сарадник Немаца, Италијана и усташа није крив који је страдао, а нарочито ако је свештеник и то је једини закључак.“
Јаковина каже да Грабар Китаровићева може имати дилему око Јасеновца, али не и када су овакве ствари у питању.
