Где смо то стигли, када нас само нови почетак потпуне и чисте љубави можда може избавити; каква је улога театра у том послу; са каквим оптимизмом може да се гледа на будућност света, уметности и позоришта, које се мора стварати и на развалинама цивилизације, као у представи „Орест у Мосулу“ — питамо у „Орбити културе“ хрватске редитеље Бобу Јелчића и Борута Шепаровића, чије су представе „Зашто је полудео господин Р“ и „Младеж без Бога“ пред битефовском публиком, и Милоша Латиновића, директора Битеф театра.
Наши саговорници објашњавају и зашто у позиву из слогана, уместо романтичне узнесености, заправо говоримо о крику и потреби за људскошћу, будући да је „ствар са светом“, са његовим насиљем, одсуством саосећаја и усамљеништвом, доведена готово до краја…
Да ли је већи наш страх од прошлости, или од будућности; шта може позориште, осим да опомене и преиспита; да ли је разговор предворје љубави која ће се (можда) и десити „из почетка“ — нека су од питања на која су гости Спутњика — директор Битеф театра и угледни редитељи, покушали да дају одговоре.
Цео разговор са Борутом Шепаровићем, Бобом Јелчићем и Милошем Латиновићем можете погледати у видео-снимку.
