Нема „светске сензације“: Матичне ћелије српске деце су сигурне

© AP Photo / Antonio CalanniЛабораторија
Лабораторија - Sputnik Србија
Пратите нас
Узорци матичних ћелија српских клијената „Крио сејва“ су сигурни, каже за Спутњик Небојша Петровић из „Биосејва“. Овај случај нас учи да родитељи, када бирају банку матичних ћелија у којој ће чувати узорке своје деце, морају да буду опрезнији, јер се пропаст „Крио сејва“ наслућивала у претходним годинама.

Узнемирење је изазвала вест која се пронела Србијом — да је једна од највећих европских приватних банки матичних ћелија „Крио сејв“ изгубила дозволу за рад.

Швајцарска Агенција за лекове и медицинска средства одузела је „Крио сејву“ дозволу за рад и право да прикупља, складишти, увози и извози матичне ћелије.

Око 10.000 родитеља, колико српски медији наводе да има оних који су „Крио сејву“ поверили матичне ћелије своје деце на чување, са правом су почели да постављају питања — шта ће бити са матичним ћелијама њихове деце, које су поверили на чување „Крио сејву“.

Панику је донекле смирио Јакуб Баран, први човек компаније „Фамикорд“, изјавом да су матичне ћелије које су поверене на чувању „Крио сејву“ ускладиштене у банци матичних ћелија у власништву ове компаније у Варшави, највећој такве врсте у Европи.

Пропаст „Крио сејва“, коју српски медији представљају као светску сензацију, то заправо није, каже директор компаније „Биосејв“ Небојша Петровић. „Крио сејв“ је прекинуо своје пословање пре четири године у Словенији, а убрзо након тога и у Хрватској, Црној Гори, Албанији и Македонији — једина земља у којој је „Крио сејв“ остао да послује је Србија, а сада, након четири године и у нашој земљи су престали са пословањем.

„Активности ’Крио сејва‘ нису на нивоу као што су били некада, њихово финансијско стање није на оном нивоу на коме би требало да буде. Узорци, који су тема у ових неколико дана, скоро сви, око 98 одсто, налазе се у једној од лабораторија ’Фамикорд групације‘, која лабораторије има у целој Европи – у Немачкој, Италији, Шпанији, Швајцарској, па и у Варшави. Лично сам у мају био у тој лабораторији и видео сам узорке који визуелно делују јако добро. Сетови и танкови спаковани су у прописним димензијама и прописним просторијама. Њихово стање је такво да су сачуване“, каже Петровић.

Родитељи из Србије, према његовим речима немају потребе да се брину око узорака матичних ћелија своје деце. Ти узорци чувани су у Белгији и Холандији, а пре неколико година су пребачени у Швајцарску, одакле су отишли у Варшаву.

Узорци из Швајцарске које је поменуо Баран, а за које се још не зна где су, чувани су у малим лабораторијама, институтима и банкама и не односе се на узорке из Србије, напомиње Петровић.

Ипак, случај „Крио сејв“, као први од своје врсте са којим се суочавамо, отворио је неколико врло важних питања, пре свега питање заштите од евентуалних злоупотреба матичних ћелија. Како то спречити? Постоји ли могућност да родитељи на неки начин контролишу чување матичних ћелија своје деце.

Сигуран сам да ће свака банка матичних ћелија дозволити клијентима да дођу у банку и погледају у којим се условима чувају узорци њихове деце.

„То су танкови од пет до дванаест и по хиљада узорака. Мање-више, то је тешко видљиво, али родитељи могу да добију информацију како то изгледа. Постоје неке банке које, по мени, никада нису ни биле озбиљне, ако је у питању нека врста сигурности на дуже стазе. У Грчкој има неколико банака за које нисам сигуран ни где се налазе, ни да ли клијенти са њима уопште имају контакт, била је и једна банка из Сан Марина такође. Ово је бизнис, ако га тако можемо назвати, као и сваки други, има озбиљних играча, озбиљних банака, има и неких малих који покушавају да нађу своје место под сунцем“, објашњава Петровић.

Цео случај са „Крио сејвом“ говори нам о томе да банка која чува узорке мора чврсто да стоји на ногама и да клијенту даје потпуну сигурност, додаје он. „Крио сејв“ је тако деловао пре десетак година, али у последњих шест година било је јасно видљиво да ова компанија није баш толико поуздана.

„Родитељи су се последњих година одлучивали за ’Крио сејв‘, зато што је њихова финансијска понуда била упола јефтинија него претходних година, а сама та информација говорила је о томе да се можда ради и о превари. Сваки производ има своју цену и не може да кошта упола јефтиније“, закључује Петровић.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала