Навијачи Звезде су маштали о репризи меча из 1992. године. Веровали су да може да се роди неки нови Савићевић. Да одушеви Европу, а Баварце на терену веже у чвор. Али то се могло у неко друго време, када није новац завршавао бар седамдесет одсто победе, а остатак играчи на терену. Бајерн је сила светског фудбала и један од претедената на трофеј ЛШ. Звезда је у истој групи, у истом такмичењу и треба да се радује оваким мечевима, да расте, учи и бори се. А то је и радила. Бајерн је одиграо утакмицу као из уџбеника. Од првог до 95. минута. Тим сачињен од звезда деловао је као војска и кретао се формацијски напред и назад на терену сваког минута утакмице. То је оно што покушавају све екипе на свету, али успева тек десетак.
Свесни своје снаге, кренули су ка голу Борјана, кроз средину, преко крила и левог и десног. Муњевито су мењали одлуке. Њихови везни играчи су у сваком тренутку имали три решења, некада и више. Да је противник била нека мање срчана екипа, овакву утакмицу би добили са 7-8 голова разлике.
Синоћ су, иако свесни колико су на далеко вишем новоу од нашег шампиона, стрепели.
Тражили су тај други гол очајнички и покушавали на све начине да дођу до њега. Јурили напред, млели противника, дриблали, шутирали, центрирали, али није им се дало. Када би и успели да изграде добру позицију, испречио би се невероватни Борјан, који је ко зна који пут показао да је међу најбољим голманима у Лиги шампиона.
Видело се да су се уплашили, јер су свесни да само једна лопта, једна грешка, може да баци у воду све добро што су зидали. И само их је чудо спасило од тога. Видели смо добро организовани напад Звезде, али је шут Марина пролетео поред леве стативе голмана Нојера. Питање би било да ли би велики Бајерн успео да ишчупа сва три бода да је тада дошло до изједначења, иако је по свему приказаном то поптуно заслужио. Зато се и видело велико олакшање на лицу легенде немачког фудбала Левандовског, када је успео некако да угура лопту за вођство од 2:0 тек у 80. минуту.
Звезда није могла да очекује бодове на Алијанц арени. Неће моћи ни Тотенхем, прошлогодишњи финалиста Лиге шампиона, а не наш првак. Али оно што јесте могла, то је да не прода кожу јефтино. Да покаже зубе, да се бори, да остави срце на терену и да ако већ треба да гине, да то уради часно. А то је и урадила.
Можда Милојевић није планирао да се игра на 35 метара од гола Борјана скоро цела утакмица. Да Павков, наш најистуренији играч, буде више на својој половини него на половини противника. Али невероватни Немци су нас баш на то натерали. Фантастични Тијаго је имао 92 одсто тачних пасова у утакмици у којој његов тим напада све време. Његова утакмица је била у рангу најбољих Ћавијевих у дресу Барселоне. Тешко је било изнети лопту напред. Мало је било игре на њиховој половини, али пред нашим голом се гинуло на сваку лопту.
Последњим атомима снаге Звездини играчи су успевали да избаце лопту из ногу магичног Кутиња, Левандовског, Перишића и осталих. Ако један испадне, други је био ту да блокира, да засмета. Зато су Немци шутирали чак 16 пута изван гола. Зато су 11 пута били блокирани приликом шута. Зато су од невероватних 108 „опасних напада“ по статистици УЕФА реализовали само три. А таква игра против европских гиганата показује огромну жељу, вољу и труд, али и да нисмо залутали у најјаче европско такмичење. Управо то су изабраници Милојевића и показали синоћ.
Звезда следећи меч игра 1. октобра са братским Олимпијакосом на стадиону „Рајко Митић“ и то је права прилика да се наплати школа плаћена у Минхену.
Олимпијакос је први меч одиграо нерешено резултатом 2:2 са Тотенхемом и освојио је први бод у групи Б.
