Један од примера је Мунира Абдула, која је имала саобраћајну несрећу 1991. године. Због озбиљног оштећења мозга била је у вегетативном стању, али породица је наставила са њеним лечењем.
Пацијенткиња је 2017. године пребачена у специјализовану клинику у Немачкој. После 27 година проведених у коми, она се пробудила.
Како саопштава Би-Би-Си, чак је у стању да помало комуницира са својом родбином. Иако је то редак случај, нормалан живот након тога ипак није могућ због великог оштећења мозга.
Троугао свести
Кома је потпуни губитак свести. Човек не реагује на спољашње стимулансе, не може да се креће, сва активност мозга је заустављена. Међутим, особа је и даље жива. Обично је такво стање последица тешких механичких оштећења мозга: услед несреће, пада са велике висине или можданог удара.
Научници са Медицинског факултета са Харварда открили су 2016. године у можданом стаблу део величине два кубна милиметра, која ступа у интеракцију са неуронима из кортекса. Руски биолог Владимир Коваљзон назвао га је „местом у коме се налази душа“.
Аутори рада су прегледали 36 пацијената са тешким оштећењем можданог стабла, од којих је 12 било у коми. Са наизглед идентичним стањем, неки су били свесни, а други нису. Магнетна резонантна томографија указала је на део можданог стабла у левом делу мозга, чије оштећење доводи до коме. То место је у интеракцији са две регије мождане коре.
Ако је „место где се налази душа“ у можданој кори оштећено, веза између подручја у кортексу је прекинута и мозак престаје са радом. Стање будности и разумевање околине су два кључна стања која одређују свест.
Научници са клинике при Универзитету у Ајови сматрају да се свест такође ослања на хипоталамус или базални предњи мозак. Од њиховог стања зависи будност.
Наиме, код 33 пацијента је након можданог удара био оштећен таламус. Четворо њих се налазило у стању коме. Испоставило се да је њихов мозак значајно оштећенији, јер су, осим таламуса, код њих оштећени и хипоталамус и мождано стабло.
