Унмиково судство је било само декорација за стварање „наказне државе“, тврди он.
Карпхамар је у интервјуу за „Новости“ говорио о случају подметања бомбе под аутобус „Ниш експреса“ 2001. године код Подујева, наводећи да нема сумње да је Фљорим Ејупи био један од двојице терориста који су подметнули мину са око 100 килограма експлозива.
Како је рекао, не може да заборави разговор са председником суда у Приштини Хашимом Мусом, који му је у октобру 2001. године, сугеришући да пусти Ејупија из притвора, тражио да „учини услугу албанском народу“.
„Наравно, нисам то урадио. Али се Ејупи нашао на слободи јер су га Американци одвели из притвора, а потом пустили да побегне из ’Бондстила‘“, казао је Карпхамар, чија књига „Судија у земљи безакоња“ на српском језику треба да се појави на предстојећем Београдском сајму књига.
Шведски судија је навео да су иза дрвета, одакле је детонирана бомба, пронађени опушци са ДНК Фљорима Ејупија.
„Лабораторија из Висбадена послала је поклапање јер је он и у Немачкој имао досије. Веома ми је жао што нисам могао да учиним више за правду на Косову. Американци, једноставно, нису дозвољавали да се терористи процесирају“, навео је Карпхамар.
Он је описао још један случај који се одиграо у време терористичког напада код Подујева, када га је звала команда британског Кфора да обави увиђај у вези с групом пресретнутих албанских терориста на граници са централном Србијом, а који су тешко наоружани кренули у тадашњу Зону безбедности, где је у току била албанска побуна.
Убрзо им је, међутим, јављено да се све обуставља.
„Високи британски официр је дошао и објаснио да су енглеске војнике окружили специјалци из америчког контингента и са пушкама на готовс их приморали да пусте терористе да наставе ’мисију‘“, испричао је Карпхамар.
Карпхамар констатује да је Унмиково судство било „декорација за стварање наказне државе, а фрустрације због тога имају многи људи из држава које су биле у склопу Кфора или цивилних структура“.
