Иако се чинило да међу политичким странкама на српском политичком небу нема договора, да су ровови за позициони рат ископани и да ће исход бити одлучиван на улици уместо на бирачким местима, изгледа да су четири рунде дијалога између власти и опозиције далe плодове.
Министар унутрашњих послова и шеф радне групе за унапређење изборних услова Небојша Стефановић најавио је доношење неколико мера које би требало да унапреде изборне услове. Мерама је предвиђено да грађани могу да имају увид у извод из бирачког списка, како би се уверили да нико није гласао уместо њих ако нису гласали. Предвиђена је и обука за чланове бирачких одбора.
Дијалог са РТС-ом, санкције за злоупотребу јавних предузећа, забрана коришћења скупова које праве институције за промоцију странака, неке су од предложених мера, а уз њих предлаже се и да функционери могу да учествују у кампањи само након радног времена, као и дуплирање казни за злоупотребу функција.
Важне и корисне мере
Мере које је Стефановић најавио важне су и корисне и предложене су на такав начин да буду остварене до избора 2020. године, што је и био циљ разговора између власти и опозиције, наводи за Спутњик програмски директор ЦЕСИД-а Бојан Клачар.
„Разговарали смо само о мерама које могу да буду усвојене до 2020. године. Дакле, ниједном нисмо отварали питања која траже суштинске или системске промене закона, тако да мере које је СНС усвојио припадају групи мера важних зато што ће оне да прецизирају, допуне или промене досадашњу праксу или регулативу. Друго, то значи да ће СНС преузети велику одговорност на себе зато што ће бити изложен јавној контроли“, објашњава он.
Једном усвојене, оне постају важне и за политичаре који ће на власт доћи након владавине СНС-а, јер неће моћи да се позивају на то да неке ствари нису регулисане, наглашава Клачар.
Према речима извршног директора Фонда за отворено друштво Милана Антонијевића, мере које су предложене резултат су процене шта од предложеног може бити спроведено у року од шест месеци.
„Оно што је много важнији план, то је да се након избора приступи темељнијој ревизији онога за шта сада нема довољно времена и да се на тај начин грађани директно вежу у много већој мери за оне за које гласају, да се уведу и друге новине како би се на бољи начин заштитила права грађана током изборног процеса“, напомиње он.
Намеру да се разговори о изборним условима наставе током процеса истиче и Клачар — важна порука Небојше Стефановића је то што је власт спремна да о изборним условима разговара и после избора наредне године.
Има ли времена мењати изборне услове у изборној години?
С обзиром да би избори требало да се одрже у марту наредне године, а правило каже да се изборни услови не мењају у изборној години, поставља се питање има ли довољно времена да предложене мере буду примењене.
Клачар одговара да има, јер постоји могућност да избори буду одржани у априлу, чиме би се, према његовим речима, добило на времену.
„Правило да се ствари не мењају уочи избора односе се углавном на ситуацију када се раде крупне промене у изборном законодавству и када се мења изборни систем, па је потребно да се сви политички актери навикну на нове услове. Овде се више ради о промени изборних услова, више се ради о промени краткорочних мера које могу да унапреде изборни процес, без задирања у суштински крупна питања“, одговара Клачар.
Према Клачаревим речима, све предложене мере могу да постану део изборног законодавства за кратко време — неке од њих могу да буду усвојене за недељу или две, док је за друге потребно више времена, јер се ради о промени закона.
„На основу онога за шта је СНС изразио спремност, већина или све ствари се могу завршити до Нове године. Након тога, остаје период од два месеца у којем сви актери могу да се упознају са новим правилима и након тога би се ушло у кампању. Да ли ће то бити довољно да део опозиције који је најавио бојкот промени свој став, друго је питање, али из угла некога ко ради у цивилном друштву важно је истаћи да те промене значе добру ствар за грађане“, каже Клачар.
Хоће ли опозиција изаћи на изборе?
Оно у шта је Клачар сигуран када се говори о странкама које су најавиле бојкот јесте да ће те странке подржати побољшање изборних услова. Питање је једино хоће ли предложене мере бити довољне да те странке промене политичку одлуку коју су донеле.
„Чини се да је један део опозиције који се одлучио на бојкот већ пре неколико недеља донео чврсту одлуку и да неће променити став, иако треба ставити један знак питања, имајући у виду да ћемо у наредним недељама бити сведоци неких других разговора посредством ЕУ, али претпостављам да ће подржати зато што су и они свесни да је то добро за грађане“, оцењује Клачар.
Било би боље да је целокупна опозиција учествовала у разговорима на Факултету политичких наука и да део опозиционих странака није везао одлуку о бојкоту за разговоре. Према Клачаревом мишљењу, тада би могли да буду део процеса до краја и да одлуку хоће ли изборе бојкотовати или не донесу ових дана.
До странака које су се одлучиле за бојкот избора је да ту одлуку евентуално и промене, каже Антонијевић за Спутњик.
„Биће још простора за разговоре, покушавамо да у финализацији докумената које ће Влада усвајати буде што више детаља који ће се спроводити и касније пратити, а заиста, на свакој је странци да донесе политичку одлуку о учествовању или неучествовању на изборима. Оно што смо ми, као организације цивилног друштва урадили, то је да смо уложили огромну енергију у разговорима на ФПН-у, да доведемо и струку и да, на крају, после нешто више од 45 дана имамо документ који показује како ће изгледати промене у наредним месецима“, закључује он.
