Концентрације гасова са ефектом стаклене баште у атмосфери такође су достигле рекордне нивое, показује извештај о Глобалној клими за период 2015—2019, објављен пред самит о климатским акцијама генералног секретара Уједињених нација.
Како се наводи, глобална просечна температура порасла је за 1,1 степен Целзијуса од прединдустријског периода, а 0,2 степена у периоду 2011—2015.
Извештај УН пружа јединствену оцену стања планете под све већим утицајем климатских промена, уз наглашеност хитних акција.
Када је реч о концентрацији гасова са ефектом стаклене баште, показало се да је у периоду од 2015. до 2019. године дошло до сталног повећања нивоа угљен-диоксида и других кључних гасова за готово 20 одсто у односу на претходних пет година.
„Узроци и утицаји климатских промена се повећавају, а не успоравају“, рекао је генерални секретар Светске метеоролошке организације Петери Талас.
„Пораст нивоа мора се убрзава и забринути смо да ће се нагло топљење леденог покривача на Антарктику и Гренланду наставити у будућности. Као што смо видели ове године са трагичним ефектима на Бахамима и у Мозамбику, пораст нивоа мора и интензивне тропске олује довеле су до хуманитарних и економских катастрофа“.
Како је навео, важно је да смањимо емисију гасова са ефектом стаклене баште, посебно из производње енергије, индустрије и транспорта.
Током петогодишњег периода 2014—2019. године, стопа раста средњег глобалног нивоа мора износила је пет милиметара годишње, у поређењу са четири милиметра годишње у периоду 2007—2016, показује извештај УН.
Наводи се и да се количина леда која се годишње губи на Антарктику повећала најмање шест пута.
Такође, више од 90 одсто вишка топлоте на планети изазване климатским променама чува се у океанима, односно океан апсорбује око 30 одсто годишње емисије угљен-диоксида.
Међутим, апсорбовани угљен-диоксид реагује са морском водом и мења киселост океана, тако да је од почетка индустријске револуције дошло до повећања киселости воде за 26 одсто.
Како се даље наводи у извештају, више од 90 одсто природних катастрофа повезано је са временским приликама, пренео је Танјуг.
Доминантне катастрофе су олује и поплаве, које су узрочник највећих економских губитака, док су топлотни таласи и суша довели до губитака људских живота, интензивирања шумских пожара и губитка пољопривредних приноса.
Лидери из 64 државе, Европске уније, више десетина компанија и банака, неколико градова и држава представиће планове на климатском самиту.