Ко је Грета Тунберг, девојчица која је постидела светске вође у УН

© REUTERS / CARLO ALLEGRIГрета Тунберг
Грета Тунберг - Sputnik Србија
Пратите нас
Украли сте моје снове и моје детињство својим празним речима! Oвако се млада активисткиња за климу Грета Тунберг обратила светским вођама на почетку овогодишњег самита о клими у Уједињеним нацијама.

„Како се усуђујете! Ово је све погрешно. Не би требало да сам ја овде. Требало би да сам у школи на другој страни океана. Ипак, ви сте дошли до нас младих за наду“, рекла је она објашњавајући да није довољно да се смањење емисија штетних гасова о којима се говори, јер дају свету шансу од 50 одсто да ограничи глобално загревање на додатних 0,4 степена Целзијуса, што је глобални циљ. „Почиње масовно умирање, али све о чему ви можете да говорите – то је новац и бајке о бесконачном економском расту. Одакле вам право! Људи пате, људи умиру. Више од 30 година наука је кристално јасна. Како се усуђујете да и даље долазите овамо и говорите да радите довољно - упитала је она, истичући да не тражи ни славу ни богатство.

Очи свих будућих генерација, поручила је она светским лидерима, упрте су у вас.

„А ако одлучите да нас изневерите, кажем вам да вам то никад нећемо опростити. Нећемо допустити да се извучете из овога. Овде подвлачимо црту. Свет се буди и промена стиже, волели ви то или не“, закључила је млада Швеђанка.

Ко је девојчица која је постидела свет? 

Аутизам као супермоћ

Грета Тунберг рођена је 3. јануара 2003. године у Шведској. За климатске промене је чула први пут 2011. године, када је имала осам година, и није могла да схвати зашто се тако мало ради у вези с тим. Три године касније постала је депресивна и летаргична, престала је да прича и једе, и на крају јој је дијагностикован Аспергеров синдром, опсесивно-компулзивни поремећај (ОЦД), и селективни мутизам . Иако признаје да ју је дијагноза „раније ограничила“, свој аутизам данас не доживљава као болест већ као „супермоћ“. Озбиљно занимање за климатске промене почело је после топлотних таласа и пожара током најтоплијег лета у Шведској у последњих 262 година, прошле године. Ужој јавности је постала позната пошто је победила на конкурсу за најбољи есеј о климатским променама.

У есеју је тада написала „да жели да се осећа сигурно, али да то не може кад зна да смо у највећој кризи у људској историји.“

Штрајк за распуст 

Као бораца за животну средину шира јавност ју је упознала 2018. године када је распуст провела испред шведског парламента, штрајкујући за јаче акције против климатских промена. Убрзо су јој се придружили и други ученици из сличних пројеката. Заједно су организовали школски покрет за климатски штрајк под називом „Петком за будућност“.

Грета је први пут пред УН- ом говорила о климатским променама говорила 2018. Године, а од тада се редовно одржавају студентски и ђачки штрајкови сваке недеље негде у свету. 

У 2019. години била су најмање два координирана протеста у више градова у којима је учествовало преко милион ученика.

И у својој кићи Грета је „завела ред“ тако што је уверила родитеље да не једу месо, и не путују авионом али и да користе уређаје који испуштају мање угљеника.

Лице „Тајма“

Ове године у мају, њено лице се нашло на насловној страни часописа „Тајм“, који ју је назвао „вођом нове генерације.

Њени штрајкачки покрет у школама се представља кроз полусатни документарац под називом „Оствари свет поново“.

Грета иначе потиче из познате породице. Деда Олоф и отац Сванте су познати глумци. 

Грета је у мају 2019. године објавила збирку својих говора о климатским акцијама под називом „Нико није превише мали да би направио разлику“. Зарада је донирана у добротворне сврхе.

Поводом Међународног дана жена ова девојчица је проглашен за најважнију жену године у Шведској 2019. Добитник је и посебне немачке награде за заштиту климе „Голдене Камера“, као и француске и норвешке награде која слави слободу говора. Грета Тунберг је свој део новца од награда донирала адвокатима у парници једне организације која жели зауставити истраживање норвешке нафте на Арктику.

Грерта је номинована за Нобелову награда, а на седницу УН дошла је тако што је допловила једрењаком преко Атлантика јер је одбила је да путује авионом због емисије штетних гасова. Брод јој је уступио син принцезе Каролине од Монака Пјер Казиражи. Једрилица је дуга 18 метара, има соларне панеле и подводне турбине за производњу струје, а до Њујорка је прешла 3.000 наутичких миља.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала