Овога пута се најављени скуп нашао на мети Црногорског покрета који најављује тужбу и тражи забрану уласка у Црну Гору патријарху Иринеју.
У манастиру су увелико у току припреме за прославу која ће почети на Крстовдан 27. септембра, када ће у 18 часова бити одржана вечерња служба са свечаним дочеком патријарха Иринеја, а потом и свечана академија. Наредног дана, у суботу 28. септембра у девет часова биће одржана света литургија са освећењем параклиса Светог кнеза Лазара и манастирских конака, а након тога пригодан културно-умјетнички програм.
Манастир са Црквом рођења Пресвете Богородице налази се у мјесту Ластва Грбаљска у близини магистралног пута Будва-Тиват–Котор. Женски је манастир и вјерује се да га је подигао цар Душан 1350. године на мјесту ранохришћанске цркве из 6. вијека.
Заједно са Михољском превлаком, која представља осамстогодишњи темељ Светосавског православља у Зети — Црној Гори, манастир Подластва је посебно сабирно и саборно мјесто како Грбља, тако и цијелог приморја.
Ранохришћанска богомоља
Археолошка истраживања извршена на темељима Цркве Пресвете Богородице у Подластви из 1984. године имала су као резултат проналазак остатака ранохришћанске богомоље из 6. вијека, чиме је средњовјековни центар духовности Грбља добио још једну духовну вертикалу која га је везала дубоко за темеље хришћанства. То је био наизглед неочекивани обрт, јер је манастир добио још већи значај када је материјалним доказима потврђено његово трајање током 15 векова.
Према предању, манастир је подигао цар Душан 1350. године. Према истом предању, преко овог дијела приморја, боравећи кратко у ластовској цркви, са оближње плаже Јаз Свети Сава, први архиепископ српски и оснивач Зетске епископије, упутио се у Свету Гору. Исто предање тврди да је Свети Сава пролазио кроз ово мјесто кад је пошао у Јерусалим. Такође, живо је и предање о грбаљском поријеклу кнеза Лазара Хребељановића, који је 1389. године предводио српску војску у бици на Косову.
Од настанка, манастир Подластва је био духовни и политички центар Грбља и свједок бурних догађаја везаних за буне против Млечана и Турака, што се рефлектовало на судбину манастира. Ти догађаји су за последицу имали честа страдања манастира, па је сам манастир Подластва разаран чак шест пута.
Манастир Подластва такође је био и значајан просвјетитељски центар Грбља. Од прве половине 19. вијека у манастиру је била народна школа у којој су калуђери подучавали старословенски језик, црквено појање и рачунање... Наставници у манастирској школи били су, између сталог, црногорски митрополити Висарион Љубиша и Митрофан Бан, док је у школи у Подластви учио и Петар Први Петровић Његош — Свети Петар Цетињски.
Манастир оштећен у земљотресу
Историјат Подластве нарочито је запамћен по Грбаљском законику, времену Светог Петра Цетињског и његовог рата против Наполеона, када је у манастиру Свети Петар преговарао са француским генералима, те митрополиту црногорско-приморском Митрофану Бану — Грбљанину.
У новије доба, нарочито земљотрес из 1979. године нанио је манастиру велика оштећења која су дјелимично санирана 1984. године. Управо археолошка истраживања изведена након земљотреса донијела су нова открића која су у извесном смислу потврдила предање које се у народу вјековима преносило са кољена на кољено, а то је да се испод нивоа пода данашње манастирске цркве налазила ранохришћанска базилика стара 1.500 година.
Од 1992. године у оквиру манастирског комплекса налази се и нова гробница 80 побијених Грбљана, Маина, Будвана, Побора и Паштровића у Бару на крају Другог свјетског рата, ту пренијетих и сахрањених уз благослов патријарха српског Павла.
Поводом прославе 800 година од аутокефалности Српске православне цркве и Митрополије црногорско–приморске биће издата монографија манастира Подластва, која обухвата све аспекте манастирског живота и његове духовно-просвјетне мисије кроз вријеме. Ова монографија такође представља свједочанство многовјековног трајања овог манастира све до наших времена, уз резиме на српском, руском и енглеском језику.
