У срцу најновијег „скандала“ у Вашингтону је оптужба да је амерички председник Доналд Трамп претио повлачењем помоћи Украјини од 250 милиона долара уколико власти у Кијеву не отворе истрагу о сумњивим пословним аранжманима које је у тој земљи имао син Џоа Бајдена Хантер.
Трамп је негирао да је имао такав захтев, додајући да је помоћ блокирао зато што Европа и други амерички савезници нису више учествовали у пружању помоћи Украјини.
„Зашто не плаћају Немачка, Француска и остале државе? И зашто бисмо ми плаћали стално? А нико није Украјини дао више од нас. Председник Обама им је слао чаршаве и јастуке, а ја сам им послао противтенковско оружје“, рекао је Трамп.
Присталице теорије завере о умешаности Русије у америчке изборе („Рашагејт“) пожуриле су да провере ту Трампову тврдњу, па су објавили графику која показује да је помоћ коју Кијев добија од ЕУ заправо већа од оне која стиже из Вашингтона.
On a total basis, USA is second, but gives less than half as much as European Union. pic.twitter.com/iv0CjJruCV
— Kurt Eichenwald (@kurteichenwald) September 24, 2019
Друга Трампова поента — да би друге земље требало више да плаћају јер их се ова тема више тиче — прошла је „испод радара“ западних мејнстрим медија, пише аналитичар РТ Небојша Малић. Можда због тога што се на тај начин признаје да је Украјина претворена у „зид“ између Русије и ЕУ.
Свако коме је више стало до чињеница него до партијског препуцавања морао би да призна да је Америка уложила милијарде долара у постављање режима у Кијеву, само зато што су Украјину видели као бедем према Русији.
„Од стицања независности 1991. године, САД су уложиле више од пет милијарди долара у помоћ Украјини“, рекла је помоћница државног секретара САД Викторија Нуланд 13. децембра 2013. године.
Мање од три месеца касније, Нуландова је ухваћена како с америчким амбасадором у Кијеву Џефријем Пајатаом расправља о склапању нове Владе Украјине.
Осим о томе ко би могао да буде нови премијер, у разговору се није баш похвално говорило о ЕУ, па је Пајат признао да би „неко од међународног угледа“ требало да дође и да буде „бабица“ у овој операцији. Нуландова је тада рекла да је „Бајден спреман“ да дође.
Након признања о финансирању, као и фотографских доказа о учешћу Нуландове и других америчких званичника у протестима у Украјини, немогуће је негирати да је Обамина администрација стајала иза насилног државног удара који се у Украјини десио само неколико дана након ћаскања Нуландове и Пајата, стоји у анализи РТ.
Што је најгоре, то је био већ други пут да се Америка меша у украјинску политику, јер је први случај био 2004. године, током „Наранџасте револуције“. Та револуција спроведена је по провереном калупу који је први пут тестиран у Србији 2000. године.
Ево како је о томе писао британски „Гардијан“ у извештају из Кијева:
„Производња демократије кроз гласачке кутије и грађанску непослушност је постала толико уиграна, да је тај метод постао матрица за победу на изборима у другим земљама.“
Важно је приметити и да није битно да ли у Белој кући седи републиканац или демократа, политика остаје иста, констатује Малић у анализи на порталу РТ.
До сада би требало да је јасно да се оне милијарде „помоћи“ и две туре мешања у изборни процес нису десиле како би се помогло народу Украјине, већ како би се та држава претворила у војни логор према Русији. А још боље ако се успут нешто и заради.
А ако је крајњи резултат урушавање самих принципа демократије, слободе и људских права — па шта. Није да било ко од ових америчких званичника има намеру да живи у местима као што су Србија или Украјина — они само желе да профитирају из ове „транзиције“, као што је то урадио Хантер Бајден у Украјини.
Ако би неки Украјинац икада покушао да истражи случај неког ко је примао плату од 5.000 долара месечно у земљи чија се економија распада, и то само због свог презимена, ту ће увек бити неки „татица“ да га отпусти и да се још тиме хвали пред камерама.
То је прави „Украјинагејт“, а не овај лицемерни, фабриковани скандал како би се на било који начин Трамп избацио из Овалног кабинета, закључује се у анализи РТ.