„Управо зато су покушаји ревизије историје једна од тема прве конференције Бесмртног пука, која је управо отворена у Београду“, истиче Коњева.
Коњева, која је једна од око 100 учесника конференције пристиглих из 55 земаља, подсећа да је само у Пољској по закону о декомунизацији уклоњено скоро 500 споменика, који нису постављени у част комунистичког режима, него ослободиоцима Европе од фашизма.
Саговорница Спутњика упозорава да и децу у европским школама уче да су победу у Другом светском рату извојевали Енглези и Американци, а да савремена генерација не чита дуге чланке у штампи, него само наслове који кажу да су Хитлер и Стаљин исто, па ће заиста и поверовати да су тај рат почели заједно Хитлер и Стаљин.
Као најсвежији пример лошег односа према историјском сећању Коњева наводи недавно обележавање 80 година почетка Другог светског рата, на које су позвани сви, осим представника Русије и Србије.
У том контексту био је и један од твитова које је објавила, а имао је огроман одјек међу српском публиком.
„Чудила сам се зашто, јер је твит био на руском, а написала сам: ’Желела бих да дуж граница Русије буде само велика Србија и ниједна друга земља, јер оно како Руси воле Србију и како Срби воле Русе — то заиста иде из срца‘“, прича Коњева.
Искуства из Украјине
Виктор Марченко је из Дњепропетровска у Украјини, а за Спутњик говори о искуствима Бесмртног пука у тој земљи, имајући у виду лоше односе Москве и Кијева.
У граду се, каже, организују три Бесмртна пука, али највише људи излази на онај који организује удружење коме он припада.
„Када иде наш Бесмртни пук, људи аплаудирају, долази цео град, људи излазе са портретима. Први пут смо изашли са портретима 2010. године, на 70. годишњицу почетка Великог отаџбинског рата“, присећа се Марченко.
На питање да ли су имали проблеме са профашистичким покретима који су присутни у Украјини, одговара да тај проблем постоји, али да је уверен да су се чак и дедови тих младих неонациста борили у редовима Црвене армије.
„Узимајући у обзир пропаганду која је наметнута, ако гледамо на скали хипнотисања од 10 степени, осам степени отпада на телевизију. Пропаганда преко телевизијских канала свакако делује на људе и негативно се одражава“, наводи Марченко, подсећајући да је ипак недавно у Украјини промењена власт, после победе Владимира Зеленског на председничким изборима.
Очекује и да ће заједничко сећање на херојство предака у Другом светском рату помоћи да данашњи односи Русије и Украјине буду бољи.
„Мислим да је то већ у блиској перспективи. Ови избори су показали куда треба да иде вектор кретања“, каже Марченко.
Потомак ослободиоца Београда
За Татјану Афанасјеву из Литваније учешће на конференцији има посебан емотиван набој, јер је њен отац Петар Афанасјев учествовао у ослобађању Београда.
„Прошао је фронт у првим редовима као извидница пука, од Курска до Беча. Тата је ослобађао Београд и Југославију. Причао ми је да су их браћа Словени дочекивали као рођене, да су улице биле пуне народа, бацали им су цвеће, гостили их. Тата је говорио да су жене овде најлепше, смеђих очију“, прича Афанасјева.
Препричава очева сећања на тешке борбе за Београд и на велика разарања.
„Војници су се ипак трудили да сачувају локално становништво. Према деци су се брижљиво односили, хранили их, а деца су им трчала у сусрет и грлила их. Жене су их љубиле. Ослобођење је било празник“, каже, додајући са сузама у очима да би волела да присуствује прослави 75. годишњице ослобођења Београда.
„То сећање је постало традиција наше породице коју чувамо. За мене је срећа што сам у земљи где је пре 75 година мој отац ратовао на првој линији фронта. Тата је преживео две контузије и три рањавања, а из његове групе од њих 15 преживело је само троје, и он их се увек сећао Деветог маја и плакао.
„За мене је зато то света тема“, каже Татјана Афанасјева.
