„Вилинским круговима“ називају се правилне, округле, голе површине тла окружене плохама покривеним униформним, травнатим раслињем. Пречник им се углавном креће од два до 15 метара. Чудновати беживотни кругови нестају након неколико деценија. Мањи кругови трају у просеку 24 године, док већи могу постојати чак и до 75 година.
Њихово постојање у Намибији научницима је познато још од 1970-их, када их је већина теоретичара завере повезала с НЛО, али научници су представили неколико озбиљних хипотеза о њиховим могућим узроцима. Иако су виђени и у Аустралији, они у Намибији су далеко највећи, окружени високом травом и раширени у једнаким размацима.
Тренутно запаљење
Најпознатија легенда домородачких племена Африке каже како кругове прави змај настањен испод земљине коре. Наиме, његов ватрени дах ствара мехуриће и спаљује сву вегетацију на површини, а то је објашњење због чега празноверно локално становништво не жели ни да приђе „вилинским круговима“ — јер верују како би могли тренутно да изгоре при њиховом настанку.
Они с оптимистичнијим веровањима тврде како су то отисци богова који их чувају, преноси хрватски „Експрес“
Научници и лаици су спекулисали да су то остаци удара метеора, места где се зебре бацају по земљи, токсини из биљке euphorbia, гљивице или бактерије, магнетизам или друга енергетска поља или чак локализована радиоактивна места.
Резултат термита?
Донедавно се сматрало како је мистерија решена кад је немачки биолог Норберт Јуергенс са Универзитета у Хамбургу објавио истраживања у којима наводи да је ова необична појава резултат „екоинжењеринга“, тј. термита psammotermes allocerus. Током студије, он је пронашао ову врсту термита у више од 80 одсто кругова, као и у свим круговима насталим у новије време.
Претпоставио је да настају када се термити хране травом с површине и да како заједница у овом изолираном екосистему расте, тако се и број кругова повећава.
Иако теза делује рационално, његов рад су оспорили многи научници који се такође баве феноменом „вилинских кругова“.
Према њима, Јуергенс је помешао узрок и последицу, да су термити населили кругове касније, видевши их као погодно окружење за живот својих заједница.
„Појава таквих узорака у природи је веома необична. Овде су на снази јаке силе, истиче Стефан Гетзин из Истраживачког центра за животну средину из Лајпцига.
Нема доказа
Гетзин и његове колеге поручују да су термити иначе распоређени у неправилним ројевима у дивљини и да никако не би били у стању да формирају овако правилне облике, додајући како досад није пронађен ниједан доказ да су термити „кривци“ за кругове.
За њега је логично објашњење да трава расте у саморегулишућим узорцима због ограничених залиха воде. Упоредили су ситуацију с растом биљака у шумама, на пример, у младој шуми биљке расту релативно близу једна другој, али током година се вегетација прореди како би стара дрвећа имала довољно простора и извора хране. Управо би такво „такмичење за ресурсе“ могло бити узрок формирања кругова.
И поред свих покушаја и различитих теорија, до данас нико не може са сигурношћу да објасни милионе ових мистериозних кругова који се појављују у најстаријој пустињи света.