Михаил Гаљперин, заменик министра правде Русије, додат је на веб-сајт „Миротворац“ у злогласну базу података коју су покренули украјински „активисти“ уз подршку владе крајем 2014. године, са задатком да наведу „непријатеље Украјине“ и обзнане њихове личне податке.
Гаљперин је додат у базу овог портала након што је пред Европским судом за људска права одбацио тврдње Украјине о наводном кршењу људских права на Криму од стране Русије.
Овај случај, који је суд у Кијеву покренуо 2014. године, тражио је од Европског суда да донесе пресуду по низу питања, а међу њима и томе да ли је Русија „контролисала“ Крим крајем фебруара 2014. године, а пре референдума на Криму 16. марта 2014. године.
Референдум одржан након Мајданског пуча у фебруару 2014, који је збацио изабрану владу те земље и био праћен порастом националистичких елемената, резултирао је већинским гласањем претежно руског становништва на Криму у корист присаједињењу Русији.
„Миротворац“
Портал „Миротворац“ дошао је на зао глас због објављивања приватних информација особа које они виде као „непријатеље Украјине“, укључујући кућне адресе и бројеве приватних телефона. Године 2015. бивши украјински парламентарац Олег Калашњиков и новинар Олес Бузина убијени су у Кијеву након што је „Миротворац“ објавио њихове податке, док се многи други људи суочавају са безбројним претњама и покушајима застрашивања.
Репортери без граница и Комитет за заштиту новинара тражили су од тадашњег председника Украније Петра Порошенка да јавно осуди кампању застрашивања, али без успеха.
Са своје стране, „Миротворци“ су тражили од украјинских власти да сагледају Галперинове изјаве на Европском суду као „свесна дела против националне безбедности Украјине, мира и безбедности човечанства и међународног правног поретка, као и друга кршења закона“.
Исте те оптужбе „Миротворац“ је подигао и против британског адвоката Мајкла Свејнстона, руководиоца групе правника који су припремали ставове Русије на саслушањима у Европском суду за људска права по питању Крима. Међутим, њему су приписали и „напад на суверенитет и територијалну целовитост Грузије“.
„Политика страха“
„Нажалост, ово је још један пример фашистичке политике страха коју користе одређени делови актуелних украјинских власти“, рекао је Алан Бејли, политички коментатор и активиста из Велике Британије.
„Свако ко се усуди да јавно и критички говори о украјинским властима, подложан је томе да буде додат бази тог портала и да његови приватни подаци буду изложени погледу јавности, која сасвим сигурно укључује људе који им желе зло. Наравно, јавне личности попут Роџера Вотерса су на овој листи у бази, тако да било који званичник који говори против украјинске политике, постаје мета“, рекао је он.
Он је и истакао да су „многе европске земље и међународна тела захтевали од Украјине да уништи ову веб-базу“, а да је Украјина то одбила, што је јасан знак да је то политика коју је та држава усвојила.
