У коначној пресуди највиши шпански суд донео је одлуку да Влада из маузолеја у Долини палих може да уклони посмртне остатке бившег диктатора Франциска Франка, одбивши жалбу његових потомака.
„Четврто одељење Треће коморе једногласно је одлучило да у целости одбаци жалбу породице Франциска Франка у вези са ексхумацијом“, стоји у саопштењу Врховног суда.
Након овакве пресуде, Влада Педра Санчеза, који је поздравио пресуду, слободна је да настави са планом да Франкове посмртне остатке покопа на мадридском гробљу „Мингорубио Ел Падро“, на коме су сахрањени бројни шпански политичари.
„Након одлуке Врховног суда више неће бити ни правних, ни политичких импликација Владиног потеза“, каже дугогодишњи дописник агенције Танјуг из Шпаније. Након изгубљеног судског процеса, Франкови потомци су исцрпли све правне могућности, а у прошлогодишњој расправи у Кортесу (шпанском Парламенту), свега два посланика била су против измештања његовог тела.
„У прилог томе говори и чињеница да се и Ватикан сложио са тим да се Франкови посмртни остаци изместе. То је доста важно, јер је Долина палих конципирана да функционише као базилика, што је Франко намерно урадио у своје време“, каже Лалић.
Дуготрајни спор
Септембра 2018. године Кортес је гласао о премештању Франкових остатака, а дебата о томе поделила је земљу. У фебруару је Влада наложила Франковој породици да тело свог претка измести из маузолеја.
Уследила је тужба Врховном суду, због одлуке Владе да Франко може да буде сахрањен на гробљу „Пардо“, јер је породица желела да буде сахрањен поред своје кћери у катедрали Амулдена, преко пута краљевске палате у центру Мадрида.
У извештају из децембра прошле године, Влада је навела да катедрала није погодно место за диктаторов гроб, позивајући се на безбедносне разлоге.
Шта је Долина палих?
До сада је Франко почивао у Долини палих, месту које Лалић назива последњим спомеником неком европском фашистичком вођи.
„У брду на око 50 километара од Мадрида, на обронцима планине Гвадараме, Франко је изградио гробницу за погинуле у шпанском грађанском рату. На дубини од око сто метара испод врха брда налази се гробница у којој је сахрањено око 34.000 погинулих“, објашњава Лалић.
„Франко је рекао да је то гробница помирења, јер су у њој сахрањени и републиканци и његови борци, а сама парола која је исписана — ’Пали за Бога и отаџбину‘, била је њихова фашистичка парола из грађанског рата. Републиканци се нису борили за Бога, већ за Републику“, наводи Лалић.
У доба када је Долина палих грађена није се знало за Франков план да и он сам ту буде сахрањен. Поред њега, ту је сахрањен и вођа и оснивач шпанске фашистичке партије Фаланга, која је била једина дозвољена политичка организација током Франкове владавине. Њеног оснивача су на почетку грађанског рата републиканци стрељали.
Двадесетак година политички осуђеници градили су Долину палих, а на крају је Франко издејствовао да ватикански изасланик освешта место и да га прогласи за цркву, како би и на тај начин заштитио свој маузолеј.
Од пре петнаест година потомци републиканских бораца сахрањених у Долини палих траже да се изврши идентификација покопаних, како би могли да из ње однесу остатке својих предака.
Брутална владавина
Шпански социјалисти већ дуго, практично од увођења вишестраначја у иберијску краљевину 1978. године, траже да Долина палих измени свој карактер и да, уместо да буде маузолеј једног диктатора, постане споменик свима који су пали у грађанском рату.
Франко, који је гвозденом руком владао Шпаније од победе у грађанском рату 1939. до смрти 1975. године, и даље важи за контроверзну политичку личност — за једне, он је крвник Шпаније, који је увео фашистичку диктатуру и спречио демократски развој земље, а за друге — он је спасилац отаџбине.
Оно што је сигурно је да су његову владавину карактерисали брутална политичка репресија, једноумље, култ личности и прогон политичких неистомишљеника. Са друге стране, не може се пренебрегнути чињеница да је Шпанија крајем педесетих и почетком шездесетих година прошлог века под Франком почела да доживљава економски процват.
Након првих демократских избора 1978. године, мирна транзиција у демократију подразумевала је „пакт ћутања“, одржавање својеврсног „статуса кво“, који неће отварати ране које је франкизам направио.
Тек недавно, када је откривено да су тек рођене бебе одузимане од својих политички неподобних мајки и даване на усвајање у (за Франков режим) подобне породице, нека болна питања почела су да се отварају.
„Јесте то (франкизам) као реликт прошлости притискало Шпанију, јер су генерације које су формиране, владајућа каста, и у цивилном сектору, а нарочито у војсци, дуго времена имали утицаја. Чак су у једном тренутку 1981. године, покушали државни удар. Али стасале су нове генерације, Шпанија је у међувремену ушла у ЕУ и НАТО, франкизам у Шпанији више ништа не значи“, објашњава Лалић.
Шта ће бити са Павелићем?
У ослобађању од сенки фашистичке прошлости, добар део шпанског друштва тражи да се ствари не зауставе само на измештању Франкових посмртних остатака. У Шпанији су сахрањени и бројни фашисти који су после Другог светског рата нашли уточиште у тој земљи.
Међу њима су и поглавник усташке Независне државе Хрватске Анте Павелић и командант концентрационог логора Јасеновац Макс Лубурић, као и белгијски фашиста Леон Дегрел и омиљени Хитлеров командос Ото Скорцени.
Лалић каже да очекује да се покрене и питање измештања њихових посмртних остатака.
„Данашње генерација шпанских политичара покушаће да се ослободе тог баласта историје и да посмртне остатке фашиста врате у њихове домовине, где ће они вероватно бити сахрањени без икаквих обележја. Мада, ни то није сасвим сигурно“, сматра Лалић.
