Он није прецизирао шта долазак у Србију конкретно значи, а стручњаци кажу да је вероватно пре реч о отварању представништва и директној продаји, него о њиховој производњи.
Тренутно у Србији има само неколико стотина електричних аутомобила, а добар део власника одлучио се за куповину половних, и то од различитих произвођача. Возачи користе скромну инфраструктуру за њихово пуњење, у јавним гаражама и на појединим бензинским станицама, које постављају различите компаније.
Пуњење плаћа држава
Србија је једна од ретких земаља у Европи која је поставила такозване државне пуњаче електричних аутомобила. Пилот-пројекат инсталације пет брзих пуњача на главним путним правцима показао се као добар потез. „Нисмо стали на томе“, каже за Спутњик Дарко Савић, помоћник извршног директора за наплату путарине „Путева Србије“, који је укључен у пројекте везане за електричну мрежу.
„Направили смо и стратегију за постављање електропуњача на магистралним и регионалним путевима у Србији. Када она буде усвојена, могу да се, у складу с њом, поставе пуњачи на целој путној мрежи, али то је питање за државу, а ми имамо месечне састанке на ту тему. Оно што треба да се донесе је закључак ко ће да поступа по тој стратегији, да ли ће то бити неко министарство, Влада или ’Путеви Србије‘“, објашњава.
Не зна се ко је задужен за електро-мрежу
Савић додаје да, уз мало добре воље, коју очекује пре свега од Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, јер постављање пуњача иницирала је лично министарка Зорана Михајловић, постоје сви услови да се земља брзо премрежи пуњачима за аутомобиле који штите животну средину, односно да се уреди ова важна област.
„Ми те услове углавном имамо. Постоје одређена правила да се пуњач негде постави, али то прилагођавамо трафостаницама. Постоји тачна процедура који електропуњач може да иде на које место, на коју станицу да се качи и да ли у њој нешто треба да се мења или не. То није скупо, а с друге стране је јако корисно, с обзиром на то да су сви светски водећи произвођачи аутомобила најавили избацивање из производње, прво дизел аутомобила, а с друге стране форсирање производње возила на електрични погон“, закључује Савић.
Срби више воле дизелаше
Без обзира на светски тренд, возачи у Србији, а закон им то омогућује, још преферирају увезене половне аутомобиле на стандардна горива којих се еколошки освешћени Европљани одричу.
Један од разлога је и лоша информисаност када су у питању електрични аутомобили, али и цене ових возила. Није искључена могућност да су управо те цене определиле Маскову компанију да дође у Србију. Наиме, половни БМВ или Хјундаи на електрични погон коштају и до 35 хиљада евра, а управо толико кошта нови најјефтинији „Теслин“ аутомобил.
Преко „Тесле“ нашао решење за превоз, али и посао
Београђанин Саша Савковић, разочаран превисоким „Теслиним“ ценама, истраживао је моделе које раде кинески произвођачи у земљи која је лидер у производњи електричних аутомобила, а на то их је, између осталог, приморало енормно загађење ваздуха. У потрази за возилом, нашао је и бизнис.
„Истражујући по интернету нашао сам кинеске аутомобиле ’Линзда‘, који су много повољнији. Купио сам један за себе, пробао га и дошао на идеју да отворим фирму која ће продавати те аутомобиле у Србији. Возио сам га месец дана, па сам морао да га ставим у салон, као први узорак. Тад сам сео у свој стари аутомобил и морао опет да точим гориво и да поново постајем завистан од бензинске пумпе“, прича Савковић.
Зимски електрични тротинет
Са једним пуњењем, аутомобил компаније „Линзда“ може да пређе од 100 до 120 километара и да развије брзину од 60 километара на сат. Верзија са клима уређајем кошта мање од осам хиљада евра, па „Тесла“ у Европи тешко може да парира кинеским компанијама, посебно ако купујете возило за градску вожњу, каже Савковић.
„Може да се паркира много лакше од стандардних аутомобила. Погодност је то што не троши никакво гориво, већ струју коју имате у својој гаражи. Напуни се на обичном штекеру од 220 волти, а пуњење тренутно кошта 15 динара. Аутомобил није удобан као ’Тесла‘, нема ту силну опрему, али може да заврши посао у граду“, каже он и у шали додаје да зими може бити добра алтернатива електричном тротинету, само знатно безбеднија.
Савковић додаје да се куповина овог возила исплати за две године, али да грађани Србије тога још нису свесни, јер робују својим четвороточкашима на дизел и бензин, који их коштају много више, а не рачунају колико новца годишње дају за гориво.
Европа губи рат са Кином
Теслин „Модел 3“ почетком године добио је зелено светло за продају у Европи. Однедавно је куповина њихових возила могућа у Мађарској, Пољској, Румунији и Словенији. Сервисни центар тренутно постоји само у Пољској, али је најављено отварање још једног, у Будимпешти.
Иако Европа и даље има неке од најбољих произвођача аутомобила, тренутно губи трку која ће дефинисати будућност индустрије, јер је Кина водећа сила у производњи батерија за електрична возила, а то је сегмент који европски лидери виде као витални део будућности индустрије која запошљава неколико милиона људи на Старом континенту.
Чак и европске компаније које се баве производњом батерија инвестирају у Кини, пре него код куће.
Истовремено, „Теслину“ борбу за профит не зауставља државна политика. Како би избегла царине уведене у трговинском рату с Кином, Маск гради фабрику — управо у Кини.
