Позив је упућен на конференцији „Пет година санкција Русији — како пробити међусобну блокаду?“, која је у Бундестагу одржана у петак под покровитељством Источног комитета немачке економије.
За ублажавање рестриктивних мера у зависности од напретка у спровођењу Минских споразума заложила се посланица Слободне демократске партије Сандра Везер.
Према речима члана Социјалдемократске партије Немачке (СПД) Бернда Вестфала, Берлин би требало да подржи политику француског председника Емануела Макрона ка приближавању Русији. Према његовом мишљењу, после пет година санкција неопходно је „учинити први корак“.
Са своје стране, посланик Клаус Ернст из Партије левице (Линке), који је председавајући Одбора за економију и енергетику Бундестага, рекао је да су шансе да Немачка успе да укине антируске санкције на нивоу Европске уније велике. Он је подсетио да је Берлин највише погођен међусобним ограничењима.
Према мишљењу Ернста, оне морају бити укинуте као одговор на могуће екстратериторијалне санкције које би Европи могле увести Сједињене Америчке Државе. Осим тога, антируска ограничења не извршавају своје задатке, додао је он.
Сличан став заузео је и посланик Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ) Петер Рамсауер, председавајући Одбора за економску сарадњу и развој, који се такође залаже за фазно и брзо укидање санкција.
Односи Русије и Запада погоршали су се због ситуације у Украјини и присаједињења Крима Русији након референдума. Оптужујући Москву за мешање у послове Кијева, Запад јој је увео санкције. Москва је предузела контрамере, повела политику замене увоза и више пута изјављивала да је контрапродуктивно са њом разговарати на језику санкција. Притом је Москва више пута одбацивала оптужбе западних земаља о мешању у унутрашње послове Украјине, рекавши да није страна у украјинском сукобу у Донбасу и субјекат Минских споразума.
