Сасвим је извесно да ће, колико крајем године, почети да нас походе емисари за разрешење косовског чвора са разних страна и са различитих нивоа, којима, судећи према најновијим новинарским сазнањима из поузданих извора, интереси нису подударни.
Овдашњи медији су и данас, на тему оних који ће се посебно бавити питањем Косова и Метохије, имали новине. Тако „Блиц“ на насловној страни најављује да ће САД, поред специјалног представника за Балкан Метјуа Палмера имати и појачање за бављење регионом и косовским проблемом, у лику новог саветника за националну безбедност Роберта О'Брајана.
Он ће бити тај који ће, одмах након избора за парламент и након формирања владе привремених косовских институција, извршити притисак на Албанце да повуку одлуку увођењу такси на робу из Србије, како би дијалог могао да буде настављен, сазнаје лист. Американцима се жури да са дневног реда коначно скину питање независности сопственог чеда, које је, уместо формалности, како су мислили, израсло у међународни проблем.
Замка за Борела
„Новости“, пак, сазнају да је нови шеф дипломатије ЕУ Шпанац Жозеп Борел избегао бриселску замку и да своје место за преговарачким столом Београда и Приштине у Бриселском дијалогу неће препустити представнику Савета ЕУ, односно дипломати из Немачке. С обзиром на то да Борел долази из земље која није признала самопроглашену независност Косова, покушај његове ескиваже од стране ЕУ центара моћи није за чуђење. И Борел ће, како сазнаје лист, имати свог личног изасланика за дијалог.
Некадашњи дипломата Зоран Миливојевић за Спутњик каже да Америка ипак неће имати два, него једног специјалног изасланика.
„Саветник за националну безбедност је, по природи ствари, по опису послова, задужен за сва питања која су од значаја за америчку администрацију у вези са безбедношћу, а Косово спада у та питања. Посебно после именовања специјалног изасланика и одлуке Америке да се укључи и да се тај процес убрза. Према томе, О'Брајан ће се исто бавити оним чиме се баве и сви у администрацији, који су надлежни за спољну политику, међународне односе и питања безбедности“, образлаже овај дипломата.
Он напомиње да су Американци објединили особље и постигли консензус о наступу, дефинисали га и именовали специјалног изасланика Палмера, који ће водити разговоре о балканским питањима, и то не само о нормализацији односа Београд-Приштина, него и о питањима БиХ, посебно која се тичу проширења НАТО и укључења овог простора у западну сферу интереса.
За разлику од САД, али и Русије, без које, такође, нема решења за КиМ и која ће подржати договор који, у дијалогу са Приштином, Београду буде прихватљив, ЕУ је, како напомиње, тек у фази неке врсте дефинисања става. На то указује и изјава француског председника Емануела Макрона да ће се директно укључити у решавање косовског питања, чим прођу избори за косовски парламент.
Немачки интерес
Миливојевић напомиње да у овом тренутку причу у вези са Косовом и Метохијом предводи двојац Берлин-Париз, који је, као и сви на Западу, вољан да таксе буду укинуте, дијалог настављен, али и да о томе буде организована конференција и да у том дијалогу сви учествују, на овај или онај начин.
„Што се тиче Борела и тога да ли ће он некога именовати, или ће сам водити разговоре, то још не знамо“, каже саговорник Спутњика, али и напомиње да је познато од раније да постоји интерес Немачке да она буде посебно ангажована.
„Да ли ће у томе успети, то ће зависити од консензуса на нивоу ЕУ, како ће се о томе договорити и шта ће из тога изаћи. Оно што је сигурно је да Немачка истиче посебан интерес и настојаће да најдиректније учествује у разговорима о косовском проблему и о могућем решењу косовског чвора, укључујући и именовање, ако не некога из њених редова да говори у име и за рачун ЕУ, онда некога из својих редова, ко би био посебно надлежан за то питање и био би, на неки начин, укључен у будуће преговоре“, указује некадашњи дипломата.
На питање да ли преседан да би дијалог Београда и Приштине уместо шефа дипломатије ЕУ био преусмерен на неког из Савета ЕУ, који контролише Немачка, значио да Берлин не би ништа да препусти случају, с обзиром на то одакле Борел долази, Миливојевић одговара: „То је сасвим сигурно“.
Без консензуса
„То говори и о значају који ЕУ придаје питању Косова и желе да предупреде сваку могућност да се о томе не разговара на нивоу консензуса, него да буде заступљен онај генерални интерес западних центара моћи, који се налазе и у оквиру ЕУ. У првом реду имам у виду Немачку и Француску, двојац који сада води главну улогу у покушају да се ЕУ на одговарајући начин укључи у будуће преговоре о Косову и Метохији“, оценио је саговорник Спутњика.
Све већи број емисара који ће се, свако са својим интересима, мање или више директно укључити у решавање косовског чвора, ипак не може, а да не остави запитаност — хоће ли пре запетљати, него распетљати косовски чвор. Видећемо. С обзиром на тежину проблема, све је у игри. Отуд и опаска председника Србије: „Споразум може да буде за пет месеци, а може да буде и за 50 година, а може да буде и никада“.
