„Ово је највећи догађај мог живота који делим са вама вечерас. Хвала вам. Волим вас“, рекла је Абрамовићева, која је испраћена громогласним аплаузом, након једноипочасовног предавања, током ког је говорила о свом животу и стваралаштву, али и о томе шта су уметност и уметник за њу.
Славна уметница, чија се изложба „Чистач“ одржава до 20. јануара у Музеју савремене уметности, евоцирала је успомене на своје детињство и своје родитеље, на живот и сарадњу са својим некадашњим партнером Улајем, перформансе којима је своје тело гурала до крајњих граница, понекад ризикујући живот.
Испричала је како је њен отац увек био на белом коњу, мајка је знала само за Тита, а не и за Ворхола, да је са баком ишла у цркву за Врбицу и попила воду, мислећи да је света, па се разболела, како је са 14 година добила прву лекцију из сликарства и колико је била поносна на свог оца, када је 1968. године бацио партијску књижицу.
Присетила се и како је лет 12 војних авиона инспирисао да се окрене перформансу и да се никада више не врати у студио, затим свог живота са Улајем у колима, „доброг и радикалног времена“, као и када се онесвестила у запаљеној звезди, или је морала да смири свој пулс да је питон не би угушио, свог растанка од човека кога воли на Кинеском зиду, пренео је Танјуг.
Абрамовићева је прочитала и „Уметников животни манифест“, у коме истиче да уметник не сме да лаже себе и друге, не сме да краде идеје од других уметника, ни да прави компромисе за себе и зарад уметничког тржишта, да уметник не сме да убија друга људска бића, да треба да избегне да се заљуби у другог уметника, да треба да буде еротичан.
Уметник, према њеном мишљењу, мора да буде и рањив и не сме себе да сматра идолом, да му је его већи од космоса, јер је нарцизам препрека за остваривање дијалога са публиком, а дијалог и размена енергије са публиком је за њу најважнија.
