Није прошло ни месец дана од када су САД отвориле нови пакет санкција, односно царина од 15 одсто на кинеску робу, а најавиле су нову и до сада никада примењену меру, не само у трговинском рату са Кином, него уопште.
Америчка агенција „Блумберг“ је објавила да администрација председника Доналда Трампа проучава могућност елиминације кинеских компанија са листе америчких берзи. Већ и то је било довољно да акцијама кинеских компанија знатно падне вредност. Оштар пад забележиле су акције „Алибабе“, које су потонуле 5,2 одсто, компаније „ЈД.ком“ 6,0 одсто, а акције „Баидуа“ 3,7 одсто, пренео је Ројтерс.
Какве се тек последице могу очекивати, ако Трампова администрација и реализује најављену намеру?
„Те најаве и такви потези, које до сада нисмо имали и који представљају преседане, увек су сигнали који узнемирују инвеститоре и увек можемо да поставимо питање — шта је сценарио даљег развоја догађаја. То не би требало да се дешава, јер берзе су чиста зона финансијских тржишта, капитала и промета, у коју до сада нису задирали ти међусобни односи. Бар до сада то нисмо имали. То је нешто што узнемирује инвеститоре и та прва реакција је природна“, каже за Спутњик професор на Београдској банкарској академији Зоран Грубишић.
Плашљиви капитал
Када дође до овакве корекције цене акција, шаљу се лоши сигнали, нервоза се преноси са главних берзи на нека друга тржишта, јер су инвеститори плашљиви, пошто је, како каже, и капитал „плашљива“ роба и увек реагује на све узнемирујуће изјаве и најаве.
„Вероватно се већина инвеститора и професионалаца који прате дешавања нада да до тога неће доћи. Али опет, капитал се увек и прилагоди. Сама најава је у тренутку кориговала цене на доле, што је природно, али после неког времена инвеститори се прилагоде новој ситуацији, јер се ништа фундаментално није променило у показатељима тих компанија, компаније нису ништа лошије пословале“, објашњава саговорник Спутњика.
Овај стручњак за међународне финансије сматра да је ово, само у психолошком смислу, био значајан моменат и да је реч о привременој реакцији, која ће да се заустави. Цене ће бити кориговане на нижи ниво, али то, како напомиње, неће бити дугорочан тренд.
На питање да ли је уопште могуће потезом гумице избрисати неке компаније са берзе, Грубишић каже да не би требало, јер су услови равноправни за све.
„Имате регулативу, имате берзанске стандарде и не би требало да има дискриминације. Просто, познато је шта компаније треба да испуне од параметара и услова једне берзе да би изашле на њен листинг и да би се котирале. И те компаније су то испуниле. И ако компаније поштују берзанске стандарде, заиста овако нешто не би требало да се дешава“, категоричан је овај економиста.
Он напомиње да су стандарди свакако најзахтевнији на Њујоршкој берзи, као најзахтевнијем тржишту, али и додаје да, ако је неко на њу изашао и задовољио стандарде и то чини и даље, овако нешто не би требало да се дешава.
„Ја бих рекао да је у питању неправилан потез, фаул“, каже Грубишић.
Топ по дијагонали
На питање како то сагледава у ширем контексту трговинског рата који је Америка започела са Кином, а у оквиру кога је 1. септембра на снагу ступио нови пакет америчких царина на кинеску робу, он каже да ово значи да је све могуће, па и такви неправилни потези.
„Као када, шаховским речником речено, топом одиграте по дијагонали, иако то није могуће. Као у старој добро познатој хумористичкој телевизијској серији, када Киза каже Комини — па не може топ по дијагонали, а овај одговара — како не може, кад видиш да може — и одигра“, био је сликовит саговорник Спутњика.
Зато и истиче да свашта може да се одигра.
А на питање да ли је то знак да Америка није задовољна ефектима досадашњих потеза које је вукла у том трговинском рату, он је недвосмислен.
„Наравно. Јер ипак, када вучете такве потезе, које нико пре вас није вукао и који очигледно нису по неким правилима игре, на то сте вероватно принуђени неком лошом претходном проценом или лошим ефектима претходних потеза, па сада улазите у зону која је стварно клизава“, закључио је Грубишић.
