Након јучерашњег састанка са активистима удружења „Одбранимо реке Старе планине“, декан Шумарског факултета Ратко Ристић рекао је да су од председника Србије Александра Вучића добили одговор — да ће он предложити Влади да се забрани изградња мини хидроелектрана у заштићеним подручјима.
„Закључено је и да ће се значајно пооштрити све процедуре током којих се стичу услови за одобравање пројектне документације и контрола рада за мале хидроелектране“, навео је Ристић.
Машинама није место у природним оазама
Тако ће, после земаља Северне Америке и неких европских држава, и Србија бити укључена у ред еколошки освешћених држава, које детаљније и оштрије регулишу прописе из области производње обновљивих извора енергије.
„Ако бринемо о заштити природе, морамо да бринемо и о својим заштићеним подручјима. Морамо чувати природу због свих нас, због климатских промена које су све израженије, нарочито имајући у виду и чињеницу да се у мини хидроелектранама производи симболична количина електричне енергије, која не остварује велики допринос за српску привреду“, каже за Спутњик стручњак за енергетику Јелица Путниковић.
Она објашњава да се је бунт грађана оправдан, зато што се у највећем броју случајева ради о такозваним деривационим хидроцентралама, у којима се вода из неких потока и речица ставља у цев.
„Нарушава се екосистем, угрожава се живи свет у води, у кориту реке, нарушава се цео амбијент присуством машина на планини која је заштићено подручје“, каже Путниковићева.
Она истиче да инвеститори углавном поштују прописе, али да је највећи проблем у „растегљивом“ тумачењу правних прописа.
У пракси се често догађа да, на пример, одлука локалне самоуправе надјача републички, државни закон, који предвиђа да је на одређеном подручју забрањена градња. Зато су инвеститори добијали дозволе које су често биле у супротности са неким државним прописом“, објашњава саговорница Спутњика.
У суштини — мини хидроцентрале у заштићеним подручјима се или не граде или се граде на специфичним локацијама. И због тога многе земље све више пооштравају критеријуме за градњу мини хидроелектрана у природним, заштићеним подручјима.
„Није свеједно да ли ће се градити на некој већој реци, или у неком планинском пределу, у коме постоје аутохтоне врсте биљака, животиња, риба, ракова... Уништава се екосистем, мења се и угрожава биосфера. Нарушава се микроклима целог подручја, а ако се нарушава микроклима, значи да то подручје није заштићено“, каже Путниковићева.
Путниковићева наводи да је у Србији цео пројекат коришћења обновљивих извора енергија почео са превише полета, пре него што смо преиспитали прописе на основу којих се дају дозволе за изградњу мини хидроцентрала, соларних и ветропаркова, јер и ти облици производње електричне енергије имају негативне последице на животну средину.
„Али пошто све што човек ради има негативну последицу на животну средину, онда треба заштитити бар она подручја која смо већ назвали подручјима са посебном заштитом и треба увести најстроже прописе. Као што смо својевремено донели мораторијум на градњу нуклеарки, зашто не бисмо донели мораторијум на градњу мини хидроелектрана у заштићеним подручјима“, пита се стручњак за екологију.
Улагање у обновљиве изворе енергије — најсигурнија инвестиција
Мини хидроелектране спадају у категорију обновљивих извора енергије, и Србија је у тој области усагласила прописе са прописима ЕУ.
Произвођачи струје из мини хидроелектрана имају право на „фид-ин“ тарифе. Оне се односе на све произвођаче енергије из обновљивих извора и не исплаћују се из буџета, већ од продате енергије.
„Претпостављам да ће се фирмама које су добиле право да граде хидроелектране у заштићеним подручјима понудити неке друге локације у другим пределима Србије, који не спадају у категорију заштићених области“, каже Путниковићева.
Она објашњава да „фид-ин“ тарифе омогућавају да се струја произведена из обновљивих извора продаје скупље — по већој цени од тржишне цене.
„Свака држава доноси одлуку по којој цени ће се продавати. Инвеститор, уз енергетску дозволу, добија и гаранцију да ће Електропривреда Србије откупљивати струју коју он произведе и да ће се сваки киловат час наплаћивати по ’фид-ин‘ тарифи, која ће му у одређеном временском периоду (од 10 до12 година) вратити уложену инвестицију“, објашњава саговорница Спутњика.
Држава гарантује да ћете свој производ продати, и то изнад актуелне тржишне цене, која ће вам кроз одређени број година вратити уложену инвестицију. И због тога су многи заинтересовани за улагање у обновљиве изворе енергије.
Путниковићева оцењује да изградња мини хидроцентрала може бити и корисна у неким пределима.
„Река која плави, која је већа и има притоке, уколико се вода не ставља у цев, изградњом бране која не угрожава живи свет, може се регулисати речни ток, спречити поплава и изливање, а могу се направити и туристичке атракције“, анализира могућности Путниковићева.
Наша саговорница закључује да су неопходне прецизне процене у односу на садашњу хидролошку ситуацију, као и строго одређивање локација на којима је могуће градити мини хидроцентрале без угрожавања животне средине.
Дозволе за изградњу мини хидроелектрана до сада су се давале на основу катастра водотокова из 1986. године, који је урађен давно, много пре него што смо постали свесни климатских промена.
