Први пут у историји ЕУ два кандидата за чланове Европске комисије нису прошли први корак ка именовању. Одбор за правна питања Европског парламента (ЈУРИ) није препоручио наставак процеса избора Мађара Ласла Трочањија, кандидата за комесара за проширење и Румунке Роване Плумб, кандидаткиње за комесарку за транспорт, тврдећи да су њих двоје у сукобу интереса.
Рована Плумб, како се тврди, није пријавила два приватна зајма од скоро милион евра, а Трочањи, министар правосуђа у влади Виктора Орбана, није успео да разјасни везе своје адвокатске канцеларије и посла који је обављао за мађарску владу.
Међутим, како објашњава директор Центра за друштвену стабилност Огњен Карановић, одбијање двоје кандидата који долазе из различитих политичких опција (Плумбова припада румунској Социјалдемократској партији (ПСД), док је Трочањи функционер Орбановог ФИДЕС-а), има заједничку политичку позадину.
„ФИДЕС се налази у специфичним односима са Европском народном партијом (ЕПП), која је дефинитивни победник на европским изборима, а са друге стране видимо да је румунска Социјалдемократска странка у специфичним односима са Европским социјалистима и ту исто морамо пронаћи разлог због чега је дошло до застоја у њиховом именовању“, каже Карановић.
Лидер ПСД-а, Ливиу Драгнеа, до скоро најмоћнији румунски политичар, кога је крајем маја румунски Врховни суд осудио на три и по године затвора због корупције, налази се у немилости политичких чинилаца како у Румунији, тако и у Бриселу.
Са друге стране, Трочањијев наводни грех је у томе што је за време његовог мандата као министра правосуђа Мађарске усвојен сет закона за које су досадашња Европска комисија и Савет министара оценили да крше темељне вредности и одредбе ЕУ о владавини закона и независности судства. Такође, не треба заборавити да је ФИДЕС суспендован из чланства у ЕПП-у.
Конкретни разлози за спречавање именовања Плумбове и Трочањија могли бисмо да нађемо управо у горенаведеним чињеницама, каже Карановић.
„Европске политичке елите, нарочито оне које предводе ЕУ након избора за Европски парламент, шаљу јасну поруку и Орбану и Драганеу — да и своје потезе и политичке агенде својих партија морају да ускладе са европским стандардима, односно са стандардима којима се користе њихове колеге из европских асоцијација, у чијем се чланству налазе њихове националне партије. Мислим да је о томе реч“, сматра он.
Румунски ПСД и мађарски ФИДЕС налазе се у немилости европских левих и десних европских политичких асоцијација, а уз то су и Орбан и Драганеа перципирани као људи који су способни да створе услове за ширење руског политичког утицаја у Европи, додаје Карановић.
