Реч је о контроверзној личности у историји Балкана због подршке фашистичком хрватском усташком режиму у Независној Држави Хрватској, који је починио геноцид против Јевреја, Срба и Рома током Другог светског рата, преноси „Тајмс ов Израел“.
Спомен-плоча је постављена на Аустријском хоспицију, самопроглашеном преноћишту за хришћанске ходочаснике у Јерусалиму, који је отворен у Старом граду 1863. године.
Преноћиште, које је и данас отворено за свештенике и ходочаснике, основано је уз помоћ католичких власти тадашње Аустроугарске монархије која је обухватала и данашњу Хрватску.
Како се наводи, прошле године је делегација хрватских ходочасника предложила управницима преноћишта да се постави спомен-плоча хрватском кардиналу као сећање на његово ходочашће 1937. године.
Плочу са натписом на латинском испред улаза у капелу поставили су такозвани Витезови Светог гроба.
„Плоча је провокативна, јер је то агресиван начин да нас убеде да га сматрамо племенитом особом, а знамо да то није“, рекао је Грајф, чије је истраживање нацистичког логора Аушвиц било основа за филм „Саулов син“ који је освојио „Оскара“.
Грајф је такође познат по истраживању Јасеновца за књигу „Јасеновац: Аушвиц Балкана“, логора смрти који је имао, како се наводи, чак 57 различитих механизама за убијање.
Меморијални центар холокауста Јад Вашем процењује да је у Јасеновцу од августа 1941. до маја 1945. године убијено 600.000 Срба, а да је укупно погубљено између 600.000 и 800.000 људи.
С друге стране, у Хрватској у Мемоморијалном центру Јасеновац се наводи да је убијено 83.000 људи, а у Меморијалном центру Доња Градина у Републици Српској пише да је у Јасеновцу и околним логорима убијено 700.000 људи.
Израелско Министарство спољних послова одбило је да коментарише да ли је постављање меморијалне плоче на приватном црквеном поседу био неодговарајући потез, тако да остаје нејасно да ли је Влада Израела уопште консултована у вези са тим.
Амбасаде Хрватске и Србије у Израелу нису дале званичне одговоре о плочи, а захтев за коментар папском нунцију пренео је ректор Цркве.
Иако, како се наводи, постоје подаци да је Степинац покушао да спаси одређене групе Јевреја и Срба, попут оних који су били покатоличени или у браку са католицима, Јад Вашем је одбио да га призна као праведника међу народима 1970. и поново 1994. године.
„То је трагедија Хрвата данас. Они су убедили себе да је тај режим био у реду и да су се злочинци понашали коректно... У противном би читава њихова концепција света пропала“, рекао је професор, пренео је Танјуг.
Наводи се и да постоји неслагање између Срба и Хрвата у вези са канонизацијом Степинца коју је покренуо Ватикан.
„Чак и да је Степинац спасио одређен број Јевреја, то га не чини добром особом или особом која је устала против окрутности усташког режима“, рекао је Грајф.
