На највећој војној паради у кинеској историји, одржаној на тргу Тјенанмен, током 80 минута, колико је трајала, продефиловало је око 15.000 војника, 580 јединица техника и 160 авиона и хеликоптера.
На паради је, између осталог, приказан и нови суперсонични извиђачки дрон ДР-8, али и најновија кинеска суперсонична стратешка крстарећа ракета Донгфенг-100.
У медијима се раније појавила информација да ове ракете могу да савладају америчке противракетне системе и да погоде циљеве на великој удаљености. Војни коментатор Виктор Баранец напомиње у изјави за Спутњик да, што се тиче најмоћнијег кинеског оружја — о њему и сами грађани Кине мало знају.
Пандан руском Јарсу
„Какве су тактичко-техничке карактеристике те ракете зна веома узак круг људи из политичког и војног руководства. Зна се само да је то интеконтинентална балистичка ракета, чији је домет преко 10.000 километара. У том сегменту Кинези су, фактички, на другом месту, јер ракете тако великог домета има још само Русија, а то су Јарс“, објашњава руски војни експерт.
Што се тиче саме конструкције ракете, како каже, не жели да умањи достигнућа научно-техничког развоја Кине, али неке тајне механизма такве ракете Кинези су, својевремено, узели од Русије.
Према речима Баранеца, кинеска ракета има „веома озбиљну“ бојеву главу, чију моћ Кинези за сада не откривају, али се претпоставља да је реч о главама са индивидуалним навођењем.
Стручњак за наоружање Дмитриј Корњев слаже се да је Донгфенг 41 најсавременија интерконтинентална ракета, која, бар по спољним параметрима, подсећа на руски Јарс.
„То је мобилни систем на аутомобилској шасији. Реч је ракети на тврдо гориво, што је најсавременији тренд, јер је такве ракете далеко једноставније сервисирати и примењивати. Плус је компактна, може да се лансира у сваком тренутку, а да се притом не зна одакле: може да се премешта аутопутевима у сектору где је лоцирана,“ наводи Корњев.
Домет и до 15.000 километара
У изјави за Спутњик он оцењује да су карактеристике кинеске ракете, у најмању руку, ништа горе од многих руских и америчких ракета.
„Домет јој може бити и до 15.000 километара. То је много, посебно за мобилну ракету. По борбеном оптерећењу највероватније је слична руском Јарсу, који носи шест балистичких борбених блокова са индивидуалним навођењем. Можда их је и више, јер нема прецизних информација, али тешко да их је више од 10“, претпоставља Корњев.
Додаје да је кардинална предност кинеске ракете то што су почели да је граде после САД и Русије, те су већ могли да искористе максимум већ познатих технолошких достигнућа — најмодерније гориво и најмодернију електронику. Кинези, каже руски стручњак, добро користе светско искуство, које сакупљају са свих страна света.
Приказана и нова ракета средњег домета
На паради је први пут приказана отворено, без навлаке, и ракета ДФ-17 средњег и краћег домета, о којој се, према речима Корњева, до данас ништа није знало.
„Ипак, већ сада се може рећи да, ако је реч о правој ракети — јер у циљу поверљивости информација могу да се одлуче да на паради прикажу макету — онда су Кинези направили прву ракету средњег домета са суперсоничним навођеним крстарећим борбеним системом“, објашњава Корњев.
То значи да ће, с обзиром да та ракета има домет од 1.800 до 2.500 километара, бити практично немогуће да се обори савременим средствима противракетне одбране, јер ће тај борбени систем правити маневре у атмосфери и његово кретање ће бити тешко унапред одредити. Осим тога, ако та ракета има систем навођења, а то је технички могуће, Кинези добијају јединствен систем, који може да гађа циљеве у покрету — бродове и носаче авиона. Са радарским системом навођења та ракета ће моћи да погоди и циљ величине од 10 до 15 метара. Такву ракету нико нема“, презицира овај руски стручњак за наоружање.
Војни експерт Александар Жилин истиче да није суштина које су и какве ракете приказане на паради, већ шта то говори о концепту војне политике Кине.
„Пекинг је, с једне стране, показао да је у стању да нанесе разарајући војни удар по било ком агресору и показао је своју одбрамбену моћ. Са друге стране, Кина је показала да по развоју технологије заузима, ако не прво, а онда, свакако, једно од првих места, тачније — у арсеналу држи наоружање за које свет не зна. Наиме, Кина није земља која ће на паради приказати све што има“, напомиње Жилин.
