Отварању су присуствовали представници Града Београда и Амбасаде Руске Федерације у Србији.
Помоћник градоначелника Београда Андрија Младеновић рекао је том приликом да је споменик Николају Краснову уједно и споменик великом броју руских емиграната који су дошли у нашу земљу после завршетка рата.
„Ово је и споменик свима њима који су оставили велики траг овде и дали свој допринос нашој земљи у свим областима“, рекао је Младеновић на церемонији почетка радова.
Он је навео да су утицај и дело Краснова посебно везани за српско-руске односе у прошлом веку, додајући да је његова улога у повезивању српско-руских односа од великог значаја.
„Руси слободно могу да кажу да је он руски архитекта, али и ми можемо да кажемо да је он српски архитекта јер је оставио трага не само у Београду, него и у целој Србији“, истакао је он.
Град је, како је рекао, одлучио да се великом човеку одужи подизањем споменика прекопута зграде коју је он пројектовао — Архива Србије.
„У околностима бурне историје, морамо да се сетимо оних који су нам много значили. Споменик ће подсећати на човека који је морао да напусти своју земљу и направи овде уточиште“, закључио је он.
Споменик ће бити урађен према идејном решењу вајара Небојше Савовића, чији је рад одабрао Одбор за подизање споменика Краснову. Према замисли вајара, споменик представља фигуру руског архитекте, који седи за столом.
Аутор одабраног решења, вајар Савовић већ осам година ангажован је на изради мермерне орнаментике Храма Светог Саве у Београду, те је у стручним круговима познат по изражавању у камену.
Његове скулптуре галеријског формата, изведене у камену, налазе се у галеријским и приватним збиркама у Србији и иностранству. Аутор је значајних меморијалних и амбијенталних скулпторских дела у Србији и земљама окружења, и добитник више награда.
