Такав је био геополитички однос снага у свету у то време и практично није постојао неко да се противи агресији, рекао је Дачић.
„Не кажем да Србија треба од Русије сада да тражи заштиту. Наша земља мора самостално да гради своју безбедност. Међутим, добро је кад можемо да рачунамо на некога као што је Русија“, истакао је он.
У осврту на дугогодишње и традиционално добро пријатељство двеју земаља, Дачић је рекао и да су билатерални односи Русије и Србије данас на историјском максимуму, да Русија у великој мери помаже Србији, поготову када је реч о решавању косовског проблема на миран и дипломатски начин.
Министар је подсетио да су Русија и Србија прошле године прославиле 180 година дипломатских односа и указао на чињеницу да је Русија Србији кроз историју у више наврата помогла да успостави своју државност.
Како је објаснио, Русија је у великој мери помогла Србији током две велике сеобе српског народа у 17. и 18. веку, отворивши своја врата нашем народу, чији су појединци у руској историји оставили дубоке печате.
Касније је, током историје, Русија у огромној мери помогла Србији у процесу ослобођења од турске власти у 19. веку — током Првог и Другог српског устанка, али и касније, материјалним средствима, током ослободилачких ратова.
Током светских ратова, како је навео, српско-руско пријатељство добија нови облик, а велику улогу одиграо је цар Николај Романов током Првог светског рата и спасавања српских војника који су бежали преко Албаније.
Управо је цар Николај од савезника тражио да се српска војска пребаци до Грчке, на острво Крф, и то претећи да ће закључити сепаратни мир са непријатељем у случају да се то не догоди.
Са друге стране, током Другог светског рата, Србија дугује велику захвалност руској војсци, која је значајно помогла српском народу да се одбрани од фашистичког агресора.
Дачић је истакао да је и Србија пуно помогла Русији и руском народу, а посебно након Октобарске револуције, прихвативши на десетине хиљада руских емиграната, који су потом у значајној мери допринели развоју српске привреде, науке и културе.
Указао је и на то да живимо у периоду покушаја ревидирања историје, који више нису мотивисани идеолошким разлозима, будући да је Русија данас демократска земља, већ стратешким.
