Храм су открили радници који су копали канализацију, а Министарство за антиквитете је саопштило да су радови одмах обустављени и да су на локацију позвани археолози.
Тим је досад открио зид који се простире од севера до југа и југозападни угао храма, који је украшен рељефима Хапија, египатског бога плодности и годишњег плављења реке Нил, које је омогућавало да на подручју древног Египта цвета пољопривреда.
Рељефи приказују Хапија како носи понуде, окружен птицама и другим животињама, наводи се у чланку који је објављен на порталу „Лајв сајенс“.
У фрагментима текста спомиње се Птолемеј Четрврти, четврти фараон из династије Птолемеида.
У питању је хеленска династија која је владала Египтом од 305. до 30. године пре нове ере и често преузимала краљевске и религиозне симболе од ранијих, аутохтоних египатских владара.
Птолемеј Четрврти владао је Египтом од 221. до 204. године пре нове ере.
Био је син Птолемеја Трећег и Беренике Друге, која је надживела супруга само толико да би била отрована по наредби сина, који је био њен сувладар.
Последњи владар из династије Птолемеја била је Клеопатра, која је владала од 51. до 30. године пре нове ере.
Птолемеј Четрврти владао је Египтом од 221. до 204. године пре нове ере.
Историчари наводе да је фараон више био заинтересован за лумповање и да себе сматра песником, него за вођење земље. Он је наводно пренео већину краљевских дужности на амбициозног свештеника по имену Сосибус.
Током његове владавине почиње постепено слабљење Египта, па је египатски народ почео да се буни против њега, што је довело до нестабилности и смртоносних борби које су обележиле последњих пет година његове владавине.
Његов син Птолемеј Пети аутор је натписа урезаног на чувени камен из Розете, који је омогућио научницима да дешифрују египатске хијероглифе.