Тим прије што се о сарадњи Црне Горе са америчким и НАТО тимовима, који су задужени за сајбер-безбједност, практично не зна ништа.
У јавности су неколико пута процуриле информације да Црна Гора тијесно сарађује са НАТО-ом по овом питању, али је занимљиво да су то по правилу били страни медији.
Сајбер-војска
Тако је специјализовани портал „Сајбер-скоп“ (Cyberscoop) током маја извијестио да је америчка Команда за сајбер-одбрану послала такозване „сајбер-ратнике“ у Црну Гору, Сјеверну Македонију и Украјину, како би помогли у одбрани мрежа тих земаља од хакерских напада, али и да би заштитили изборе у САД који ће бити одржани 2020. године.
Како је тада прецизирао „Сајбер-скоп“, такозвани сајбер-ратници послати су у Црну Гору са циљем да одбране изборни систем у САД од потенцијалног мијешања, док је командант националне америчке Команде за сајбер-одбрану Тимоти Хах, не желећи да открива детаље, потврдио да се та операција интерно у Пентагону назива „синтетичка теологија“.
И бриселски портал „Политико“ прије неколико мјесеци је открио да ће први „НАТО контрахибридни тим за подршку“, који ће се бавити хибридним пријетњама, своју прву мисију имати у Црној Гори.
О томе се такође у домаћој јавности није могло дознати ништа конкретније до прије неколико дана, када је црногорски министар одбране Предраг Бошковић коначно потврдио да је Црна Гора „изложена сталним хибридним активностима“, које се нарочито очекују пред парламентарне изборе следеће године, те да ће НАТО контрахибридни тим стићи у Црну Гору до краја 2019.
Наравно, у свим варијантама главни неријатељ од којег се наводно треба одбранити је Русија, што је данас у Подгорици потврдио и Мајк Помпео. Међутим, све је више увјерења и да је Црна Гора мимо знања својих грађана од уласка у НАТО постала један од главних опитних центара за разне „сајбер-хибридне“ експерименте Алијансе.
Научна фантастика
Политички аналитичар Лука Радоњић примјећује да изјава америчког државног секретара, као и раније изјаве црногорског министра одбране о „хибридним нападима који се спремају на Црну Гору“, те развоју технологије коју је наводно патентирала и Црна Гора, у први мах звуче као врло конкурентан сценарио за филмска остварења из жанровске комбинаторике: научна фантастика-акција-шпијунажа.
„Да ли водећи политички кругови из САД желе да подстакну филмску индустрију и охрабре је у стварању ренесансе филмова са тематиком ’хладног рата‘, тешко је казати. Истина је да у Црној Гори, у којој заслугом власти, велики број села, основних школа и других ванградских, а често и градских установа неријетко, а неке у континуитету немају воду, струју и интернет, оваква изјава звучи као шала, но, ни изблиза злонамјерна колико изјава коју режимски медији пласирају на насловницама, да САД виде Црну Гору као лидера у борби против корупције, јачању правне државе и слободе медија и то све усред озбиљне политичке кризе и најезде афера“, каже Радоњић за Спутњик.
Кад је пак у питању стварна улога САД по питању сарадње са Црном Гором у области сајбер-безбједности, то је, по мишљењу Радоњића, једначина са много више непознатих.
„Постоје мишљења да САД Црну Гору виде као експериментални полигон за сајбер -’одбрану‘ или ’напад‘ у односу на Русију. А има и мишљења да САД, чија је спољна политика позната по војним агресијама на велики број земаља широм свијета, користе Црну Гору за промјену свог имиџа: мала земља одлучна да се супротстави великој уз помоћ, наравно, свјетског полицајца — САД. Признаћете, идеално за неке нове филмске наративе“, образлаже Радоњић.
Рука у џепу
Саговорник Спутњика ипак скреће пажњу да поред Помпеове атрактивне изјаве о сарадњи САД и Црне Горе у сајбер-рату против Русије ту није крај, већ да је амерички државни секретар такође данас у Подгорици дао и неколико врло опомињућих изјава у смјеру заштите новинара у Црној Гори који су били мете напада.
„Посебно упада у очи једна занимљивост: Ђукановић и ДПС свесрдно су подржавали Хилари Клинтон и опозицију актуелног предсједника Доналда Трампа. У том смјеру, заиста јесте у најмању руку чудно да се ДПС оволико ’радује‘ сусрету са једним од најближих Трампових људи. Такође, чињеница да се амерички државни секретар приликом сусрета са предсједником Црне Горе, мимо бонтона и протокола, руковао држећи једну руку у џепу, узела је доста пажње у овдашњим медијима, а многи у томе не виде никакву случајност, већ антиципирају могућу поруку режиму у Црној Гори“, наводи Радоњић.
