Лист наводи да запослени у Белој кући често страхују да ће председник током телефонског разговора дати неко непромишљено обећање или ће, једноставно, упропастити њихов вишемесечни рад.
Током једног од својих првих телефонских разговора са страним лидерима, председник САД се, како наводи „Вашингтон пост“, улагивао Владимиру Путину, назвавши га великим председником и извињавајући му се што га није позвао раније.
У разговору са једним саудијским чиновником, Трамп је обећао да ће помоћи Ријаду да ступи у елитну групу Г7, која окупља „водеће демократске државе“.
Председнику Перуа је обећао да ће за једну ноћ доставити у његову земљу војни транспортер С-130, што је створило логистички кошмар Пентагону и Западном крилу.
Касније, током још једног разговора са Путином, Трамп је, како наводи „Вашингтон пост“, замолио бившег официра КГБ-а да му да савет како да успостави однос са Ким Џонг Уном — „лидером непријатељске Северне Кореје“.
Према речима бивших и садашњих чиновника, много пре него што је „украјински скандал“ потресао Вашингтон, Трампови телефонски разговори са страним лидерима озбиљно су забрињавали његове помоћнике и саветнике, који су страховали од његових непромишљених обећања и дипломатских промашаја.
Трампови критичари, међу којима су и неки бивши чиновници актуелне администрације, тврде да је понашање америчког лидера током телефонских разговора са страним лидерима допринело избијању непотребних тензија у односима са савезницима и да је упутило забрињавајуће сигнале противницима САД или аутократама — да Вашингтон не хаје за нарушавање људских права или њихово агресивно понашање.
Први Трампов телефонски позив који је изазвао свеопшту забринутост био је његов разговор са руским председником, који се догодио мање од две седмице након инаугурације. Иако је повод за позив био чисто формалан — Трамп је требало да прими честитке поводом ступања на дужност — један бивши чиновник је испричао да се амерички председник понашао понизно, да је прелазио са теме на тему без икаквог смисла, док се Путин јасно држао својих теза.
Током још једног телефонског разговора у априлу 2017. године са председником Филипина Родригом Дутертеом, који је организовао сурову кампању, без судских процеса, против осумњичених за трговину наркотицима, Трамп га је похвалио да је „извео невероватан посао на плану борбе против проблема наркотика“.
„Он је био љубазан са људима који би могли да учине нешто корисно за њега. Лидери са трговинским дефицитом, јаке жене-лидери, чланице НАТО-а, они су, по правилу, падали у немилост“, навео је један чиновник.
На лето 2018. године, током разговора са тадашњом британском премијерком Терезом Меј, Трамп је прво започео страствени монолог о финансијском доприносу њене земље НАТО-у, а потом је оспорио закључке њених обавештајних служби о томе да иза тровања бившег двоструког агента Сергеја Скрипаља стоји Кремљ.
„Трампа је заиста обузела мисао да постоје озбиљни разлози да сумња у тровање. Читавих десет минута Мејова му је говорила да је то врло вероватно, али он је негодовао и тврдио да не верује у то“, навео је један чиновник.
Иако се телефонски позиви, по правилу, планирају раније, Трамп је више пута позвао канадског премијера Џастина Трудоа и председника Француске Емануела Макрона без претходног обавештења — као да су пријатељи.
Без обзира на све то, многи чиновници су, ипак, били шокирани притужбама информатора, који су јавили да је Трамп покушао да спречи приступ стенограму разговора са председником Украјине Владимиром Зеленским, који је обављен 25. јула.
„Нечувено! То ме је просто распаметило“, навео је један бивши чиновник.
