У политичко симболичком смислу, Кина се након војне параде одржане поводом 70. годишњице од оснивања Народне Републике вратила на велика врата светске историје, рекао је Цветковић у емисији „Од четвртка до четвртка“.
„Кина је једина држава која траје више од два миленијума, рачуна се да је у другом веку пре нове ере формирана онаква каква је данас, временом се ширила и све до 18. века била је доминантна цивилизација и политичка заједница. Сећам се да је деведесетих година прошлог века опозиција исмејавала режим Слободана Милошевића што је покушао да се приближи Кини, док данас постоји дубоки респект, поштовање не само код нас већ у целом свету“, рекао је Цветковић.
Он је додао да ако посматрамо историју, онда знамо да је такву државу немогуће потиснути, јер је почела да функционише на један нов историјски начин у односу на све оне пређашње векове.
„У последњих 30 година, Пекинг усмерава привредне и друштвене токове и не омета приватну иницијативу и не отима. Мало је позната чињеница да је више од 70 одсто кинеске привреде у приватним рукама, и морамо да научимо да сви шаблони више не важе“, нагласио је професор Цветковић.
Ко су борци Саудијске Арабије?
Након напада на најважније постројење за пречишћавање нафте у Саудијској Арабији, јеменска шиитска побуњеничка група Хути заробила је око две хиљаде саудијских војника и конвој војних возила. Владимира Цветковића не чуди што је јеменски покрет то успео да уради земљи са трећим по снази војним буџетом на свету.
„Саудијска Арабија постоји само седам деценија и има веома слабу војску. Тамо је присутан конгломерат међународних јединица које савезнички наступају. Тамошња племена бедуина ујединио је западни капитал, и зато нема добре организације, док се Хути са друге стране боре за своје место под сунцем. Поред снаге и воље, Хути имају и Иран као савезника и то им омогућава да ураде неке ствари које су свима до јуче биле немогуће. Тамо се, дакле, води стварни, а не герилски рат“, рекао је наш саговорник.
Додаје да би он ту целу причу гледао у историјској димензији ― цивилизација је настала на тлу Месопотамије и одувек је ту било сукоба који се мењају са различитим идеолошким садржајима, а тренутно је верска подела једна од фундаменталних.
„Када у обзир узмете борбу за доминацију, престиж и пљачку, онда добијате све оно што се дешава на Блиском истоку данас“, рекао је Цветковић.
Ердоганове претензије на Сирију
Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган тврди да армија његове земље може изненада да почне офанзиву на истоку Еуфрата у Сирији ради формирања зоне безбедности. Декан Факултета безбедности каже да је Сирија производ 19. и 20. века, да су њене границе вештачки формиране али да су временом постале реалност на које претендују многи.
„У том делу света постоји велика етничка група ― Курди, која се налази на низ различитих садашњих држава и која води борбу за осамостаљење, са различитим савезницима“, оценио је Цветковић.
Ко контролише међународно право?
Док Приштина забрањује српским политичарима да својим присуством подрже Српску листу током изборне кампање на Косову, Албанцима помажу и страни званичници. Наш саговорник каже да је прича о демократији у међународним односима депласирана.
„Она постоји у књигама међународног права, али ми на својој кожи то не видимо, напротив. Осећамо да постоји политика двоструких аршина и са тим треба да рачунамо. Сви се боре за свој интерес, па и ми треба да се боримо, а не да изигравамо свеце или Калимера“, нагласио је Цветковић. Он тврди да Америка не да не може, већ да не жели да натера Приштину да повуче таксе и да то наше политичаре не треба да изненади.
БиХ у НАТО-у ― проблем за регион?
После уласка Црне Горе у НАТО, шеф руске дипломатије Сергеј Лавров је рекао да САД и поједини њихови европски партнери намеравају да увуку БиХ у Алијансу. Цветковић наглашава да је БиХ земља под међународним патронатом која мало може да одлучује о себи и односи унутар ње су највећа безбедносна претња на Балкану.
„Ако неко споља жели да силом наметне решење, онда све то води у ревитализацију сукоба. Срећом, међународни односи данас нису као деведесетих година прошлог века, неки баланс ипак постоји, а интереси су прилично дефинисани. Као и увек на Балкану, резултат ће бити договор спољних играча“, додао је он.
