Лекари са Новог Зеланда, који је проглашен за друго најбоље место за склањање од апокалиптичне пандемије, користили су низ строгих критеријума како би сузили могућности. Мања острва су избачена из конкуренције, јер им недостаје низ средстава која би могла да подрже модерну цивилизацију.
Свако потенцијално уточиште је морало да испуни услове у погледу удаљености од других копнених маса, природних опасности, расположивих ресурса и броја посетилаца које може годишње да прими. Социјална стабилност такође је била један од кључних фактора. Истраживачи професор Ник Вилсон и доктор Марк Бојд доделили су бодове сваком елементу, како би сузили избор идеалних кандидата.
Њихово истраживање, објављено у часопису „Риск анализис“, прогласило је Аустралију за најидеалније уточиште од глобалне пандемије, пре свега захваљујући обиљу енергије и хране на том континенту. Међу првих пет најбољих места за склањање од светске пандемије налазе се и Нови Зеланд, Исланд, Малта и Јапан.
Бојд је рекао да би „најгори сценарио“ могао да буде генетски модификован организам, који су људи случајно или намерно ослободили.
„Морамо да будемо спремни на овакве ситуације“, додао је он.
Без обзира што је вероватноћа од избијања катастрофе тако широких размера мала, Вилсон се слаже да је, за сваки случај, важно размишљати унапред:
„То је попут полисе осигурања. Надате се да се никада неће догодити, али ако дође до катастрофе, онда би стратегија требало да постоји и пре него што се догоди“.
