Чувари исламске револуције су учествовали у свим ратовима на Блиском истоку последњих четрдесетак година, посредно или непосредно. Између осталог, помогли су у стварању либанске паравојне формације „Хезболах“. Због њихове антиамеричке, антиизраелске идеологије, Вашингтон их је сврстао у терористичке организације, што им само повећава популарност у Ирану. Како се очекује, управо би они могли да пруже највећи отпор у случају потенцијалног рата о ком последњих недеља сви говоре.
Формирање Чувара исламске револуције
Све је почело 1979. године, свргавањем последњег иранског шаха Мухамеда Резе Пахлавија и доласком на власт шиитског свештенства, на челу са ајатолахом Хомеинијем. Верски вођа је дао наређење да се различити одреди верских револуционара, који су се до тада бавили обезбеђењем демонстрација против шаха, уједине у неку врсту верске милиције. Управо ће та револуционарна гарда постати ослонац новог режима.
Ова војна структура се посебно истакла за време Иранско-ирачког рата осамдесетих година прошлог века: њени припадници су се на бојном пољу практично голоруки бацали на противника. Тада је и одлучено да се од њих формирају регуларне јединице.
Упечатљива бројност
Постепено је улога Чувара исламске револуције постајала све већа. Они су већ осамдесетих година постали део Оружаних снага Ирана. Међутим, никад се нису стопили са осталим регуларним јединицама. Корпус поседује и копнене снаге и авијацију и морнарицу, као права војска. Поседује најсавременије оружје и борбену технику. Што се тиче бројности, једнак је са војском.
Врло важна специјална јединица у оквиру Чувара исламске револуције је „Кудс“ (преведено са персијског — Јерусалим), на челу са прослављеним генералом Касемом Сулејманијем.
„Они се баве обавештајним пословима, диверзијама итд. Сва важна питања ван Ирана — Ирак, Сирија, Јемен — решава Кудс“, објашњава руски експерт Владимир Сажин, са Института за Блиски исток Руске академије наука.
„Кудс“ и њихов командант Касем Сулејмани се могу срести практично на свим бојиштима на Блиском истоку, где је у току борба против тероризма. Генералу се приписује одбрана Багдада од терориста ДАЕШ-а, као и помоћ на копну сиријском лидеру Башару ел Асаду. Он се налази на америчкој црној листи, а ове недеље је објављено да је успео да избегне још један атентат.
Током развоја Корпуса формирана је још једна интересантна организација — „Басиџ“ (резерва). То је народна војска у коју улазе и мушкарци и жене, а на њеном челу се налазе официри Корпуса. Она броји између три и пет милиона људи по целој земљи. Њен главни задатак је праћење поштовања закона и религиозних норми.
Улазак у економске артерије Ирана
„Када је Корпус ојачао на војном, политичком и идеолошком плану, бивши председник Акбар Хашеми Рафсанџани (1989—1997) уплашио се да би његови чланови могли да уђу у политику и дао им на управу економију. Практично читав војно-индустријски комплекс се налази под руком Корпуса, као и нафтно-гасна индустрија. То је заиста држава у држави“, прича руски експерт.
Треба истаћи да се ради о предузећима од стратешког значаја за државу. Како наводи Сажин, Корпус контролише од 25-30 одсто свих новчаних трансакција земље и око 50 одсто економије. Неке компаније се налазе директно под његовом управом, док се на челу осталих налазе или активни или пензионисани генерали Корпуса.
Корпус је посебно ушао у економију када је на чело државе дошао Махмуд Ахмадинеџад (2005—2013) који је и сам био из њихових редова.
Упловљавање у политичке воде
Осим економије, Корпус чувара исламске револуције има утицаја и на политичке структуре Ирана. У парламенту и различитим државним саветима има много оних који су били или су и сада чланови ове војне структуре. Они су главна опозиција председнику Хасану Роханију, који се сматра либералом.
„Он је либерал према иранским критеријумима, а то је врло далеко од правог либерализма“, мишљења је Сажин.
Потписивањем нуклеарног споразума 2015. године, утицај Корпуса чувара исламске револуције је почео да слаби. Рохани је почео борбу за ограничавање конзервативних снага и отварање државе према свету. Стране фирме су добиле велике бенефиције, чиме је дошло до незадовољства домаћих компанија. Међутим, Америка је, не желећи то, ојачала конзервативне снаге у Ирану.
„Револуционарна гарда је увек била против нуклеарног споразума. Била је против преговора, пре свега са САД. Зато је и подржала председника Доналда Трампа када је изашао из тог споразума. Трамп је ишао наруку најрадикалнијим силама Исламске Републике“, објашњава руски стручњак.
Претња ратом и нове санкције само показују да Запад не познаје ирански народ. Што већи буде притисак на Техеран, народ ће се све више окретати конзервативном делу друштва, на челу са верским вођом.
