Каква је то политика Аљбина Куртија, када је успео да са политичке сцене потисне играче који су до сада били неприкосновени у албанском бирачком телу? Како се Курти као политичар доживљава на Косову?
Миливоје Михајловић, аналитичар и одличан познавалац косовских прилика, за Спутњик објашњава да је Курти познат по јаком националном курсу и залагању за уједињење свих Албанаца на Балкану. Односно, за стварање јединственог етничког простора.
Адут — борба против корупције
„То што прича Курти, музика је коју жели да чује највише бирача на Косову и Метохији. Али главни разлог његовог успеха је то што је познат као човек који се искрено бори против корупције и криминала у косовском друштву. И то без обзира на то што је његов главни конкурент Демократска партија Косова (ПДК), партија Хашима Тачија коју сада води Кадри Весељи, у овој предизборној кампањи наступала под слоганом ’против корупције‘. Албанци на Косову који су гласали за Куртија показали су да они више верују Куртијевом начину када је у питању борба против корупције“, наводи наш саговорник.
Још један „допринос“ Куртија, додаје Михајловић, јесте и тај што је успео да политичку гарнитуру терористичке ОВК, која је владала последњих 20 година, пошаље у опозицију. А то је за њих врло незгодно, јер се већина налази на листи Специјалног суда за злочине ОВК, оног истог суда против кога је једино Курти гласао.
„Куртија на Косову пре свега млади доживљавају као свог. Много је радио на друштвеним мрежама и фактички је успоставио један нови талас вођења кампање путем тих мрежа. Курти је први пут ушао у америчку амбасаду пред претпрошле изборе, због чега су га прозивали у шали да је одмах после тога ставио кравату. То је уједно био и знак за косовске Албанце да и он има подршку Американаца. Ове изборе је тако организовао да је обишао готово све средине, имао је масовне скупове, није много обећавао, али је рекао да ће укинути таксе. Поручио је и да ће од Београда тражити ратну одштету. Он одлично зна шта га чека у косовској политичкој каљузи, где ће морати да обави неку врсту лустрације и да из институција склони људе који су били главни носиоци корупције“, каже Михајловић.
Шта ће рећи Рама?
Он напомиње да Еди Рама није прихватио Куртија, јер је овај имао добре односе са Тачијем и Весељијем.
„По честитки коју је Рама њему упутио, схвата се да је Курти на неки начин затресао тај балкански криминални елитни ланац. Видећемо колико ће успети да испуни своја предизборна обећања, али знајући да је он један од најбољих ученика Адема Демаћија, такозваног ’косовског Менделе‘, Курти ће покушати да ту власт максимално учврсти и да избегне савезништво са већином оних који су досад били у врху косовске власти“, напомиње Михајловић.
Још нешто по чему се Курти разликује од других је и то што није окрвавио руке учешћем у терористичкој ОВК.
Курти је крајем деведесетих био својеврсна звезда блока који је био против режима Слободана Милошевића. Због организовања студентских демонстрација провео је готово три године у затворима у Липљану и Пожаревцу, по оптужбама за тероризам. Био је званични портпарол албанских студената на Косову, а у тадашњим интервјуима наглашавао је да њихове демонстрације „нису политичке и да немају ништа са политичким партијама“.
Ко је Курти?
Први пут је ухапшен у октобру 1997. године, због организовања студентских протеста на Универзитету у Приштини. У августу наредне године запошљава се у кабинету Адема Демаћија, политичког лидера злочиначке ОВК. За време НАТО бомбардовања Курти је покушао да напусти земљу, како су тада писали медији, преобучен у жену, али га је српска полиција ухапсила. Када су се у јуну 1999. године српске снаге повукле са Косова, Курти се нашао међу неколико стотина албанских затвореника који су пребачени на српску територију, ван Косова. Конкретно, из затвора у Липљану пребачен је у Пожаревац. У марту 2000. године, пред судом у Нишу, осуђен је на 15 година затвора, због угрожавања територијалног интегритета Југославије и због тероризма. Током суђења је одбијао одбрану, те поручио: „Мени може да суди само суд мог властитог народа. Не признајем овај суд, не признајем Србију, не признајем Југославију“.
Робије га је спасао пад Милошевићевог режима и међународни притисак на нову власт да што пре ослободи све затворенике са етикетом „политички“. Из затвора у Пожаревцу ослобођен је 2001. године.
Није се одмах отворено политички ангажовао, али је био жесток критичар међународне заједнице и Унмика, и стално и упорно је указивао на корупцију у косовским институцијама. Организовао је протесте у знак подршке породицама косовских Албанаца несталих током ратних сукоба и константно је прокламовао важност права Косова на самоодређење и самоопредељење.
У међувремену, 23. априла 2003. године, довео је до краја студије, прекинуте политичким ангажманом и потоњим дешавањима, и стекао је звање инжењера компјутерских и телекомуникационих наука на Електротехничком факултету Универзитета у Приштини. За све то време, био је активиста мреже Акција за Косово (АКН), која је основана још 1997. године. Програмски циљеви ове организације били су људска права, социјална правда, култура и уметност.
Самоопредељење
У јуну 2005. године активисти АКН исписали су графит на неколико зграда Унмика: „Без преговора, самоопредељење!“ Тако је настао покрет Самоопредељење, али је то био повод за хапшење стотинак активиста АКН-а, укључујући и Куртија. Овим графитима, покрет Самоопредељење захтевао је референдум о статусу Косова. За покрет Самоопредељење било каква врста преговора значила је компромис са слободом.
Стални протести, инциденти и хапшења обележили су и сâм покрет Самоопредељење и политичку биографију Куртија. У фебруару 2007. године двојица активиста Самоопредељења погинула су, а још њих 80 је повређено, када су румунски полицајци Унмика испалили пластичне и гумене метке на демонстранте који су изазивали нереде.
Сам Курти је ухапшен. У притвору је остао до јула, а онда је пребачен у кућни притвор. Осуђен је на девет месеци затвора. Убрзо је пуштен на слободу, јер је Окружни суд у Приштини узео у обзир време које је већ провео у притвору. Сама пресуда је у одређеним круговима, како косовским тако и међународним, учврстила његов статус борца за људска права и икону ненасилног отпора.
