Евентуални излазак САД из војног дела Споразума о отвореном небу довео би до поделе у трансатлантском савезу и поткопао би поверење према Вашингтону као поузданом партнеру у области безбедности, мишљење је конгресмена Елиота Енгела, председавајућег Комитета за спољне послове Представничког дома америчког Конгреса.
У писму упућеном саветнику за националну безбедност председника Трампа Роберту Обрајену, Енгел наглашава забринутост саопштењима да, како каже, председничка администрација разматра могућност изласка из Споразума о отвореном небу.
„Позивамо вас да не предузимате тако неразуман корак“, наводи се у писму.
Од када је ступио на снагу 2002, овај документ је, према Енгеловим речима, осигуравао важну војну транспарентност државама-потписницама. Излазак САД из Споразума ће ићи наруку само Русији, направиће штету америчким савезницима, партнерима и интересима у области безбедности, сматра овај демократски конгресмен из Њујорка, познат по оштром опозиционом ставу према Трампу, а такође и као вишедеценијски албански лобиста.
„Договор омогућава Сједињеним Државама и савезницима да прате дислокацију руске војске. Посматрачким летовима се скупљају информације о руским акцијама у Украјини“, поентирао је он.
Војни део Споразума о отвореном небу сачињен је како би државе, након Хладног рата, омогућиле надгледање својих војних постројења из ваздуха, коментарише уредник ваздухопловног портала „Танго сикс“, Петар Војиновић.
„Његов концепт је да се војни транспортни авиони опреме сензорима и камерама и да слободно могу да надгледају војна постројења и региструју промене на њима, зато што су нижелетеће платформе као што су авиони понекад ефикасније од сателита. Уз то су једноставније и јефтиније“, објашњава он.
Државе унапред најављују када ће кренути у мисију надгледања, а постоји и принцип реципроцитета између земаља, додаје он.
„Оно што се дешава у Америци је интересантно, посебно због оптимизације војног буџета, која је Трампу потребна да финансира неке друге пројекте. Да ли је разлог уштеда у том делу? Помиње се ревитализација постојећих платформи које Америка има и да је то проблем, наравно да то није проблем“, каже Војиновић.
Иако је, како каже, Споразум о отвореном небу један од најпозитивнијих споразума које је изнедрио крај Хладног рата, његово отказивање неће нанети никакву штету ни Америци, нити Русији, јер свака држава има или сателите, којима врши надгледање туђе територије и војних потенцијала других држава, или има обавештајне процедуре да ради те ствари.
Споразум је, пре свега, имао психолошку димензију, јер се њиме градило поверење између држава. Међутим, пошто је поверење између Америке и Русије већ нарушено током последњих година, на споразум се може гледати као на реликт прошлости.
„Он није потребан да ви заиста знате шта се тачно дешава. Русија може преко својих сателита да види шта се дешава са Америком због своје технолошке надмоћи у том делу, може много више и боље да скенира Русију, тако да њима, на оперативно-обавештајном нивоу, то није пресудно, али је јако битно у контексту војне дипломатије и психолошког угла поверења“, закључује Војиновић.
Вашингтон је још прошле године већ замрзнуо поједине одредбе Споразума о отвореном небу, а и пре тога је неколико пута одбио да сертификује руске авионе који би надгледали америчка војна постројења. Као противмеру, Русија је смањила број аеродрома које авиони САД могу да користе када надгледају руску територију.
