Када је пре два и по месеца, по потписивању споразума о донацији за побољшање водоснабдевања у Србији, шеф делегације ЕУ Сем Фабрици рекао да су квалитет воде и снабдевање од кључног значаја за грађане, поготово за њих 600.000 којима ће та донација донети конкретно побољшање квалитета живота, вероватно није знао за размере тог проблема.
О томе нас је ових дана обавестио Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“. Од 154 контролисана јавна водовода градских насеља у Србији, чак 60 нема задовољавајући квалитет воде за пиће, и они су у категорији неисправних. Ситуација у Војводини је катастрофална. Од 42 контролисана јавна водовода, вода је исправна за пиће само у девет. Садржи управо оно што не би смела — и укус и мирис и боју. Негде је чак 100 одсто физичко-хемијски неисправна, и још приде 77 одсто микробиолошки неисправна.
Колико новца је потребно?
Процене надлежних институција су да у наредним годинама треба издвојити око пет милијарди евра за изградњу недостајућих капацитета, како би се обезбедило стабилно снабдевање грађана питком водом и заштитила животна средина.
„А то, између осталог, подразумева савремену технологију пречишћавања воде, али и отпадних вода“, каже за Спутњик докторка Ана Мршуља из Службе санитарне контроле воде у Јавно комуналном предузећу „Београдски водовод и канализација“.
Према свим анализама, годинама уназад, та највећа фабрика воде у Србији може да се похвали да житеље Београда снабдева водом која квалитетом задовољава правилник о хигијенској исправности воде за пиће, али и међународне стандарде.
„Технологија прераде је овде пресудна и јако бринемо о инвестицијама и стално идемо у корак са тим новим стварима и у корак са осталим европским земљама. Заиста се можемо похвалити да смо једна од ретких престоница где се вода може пити са славине и да је она хигијенски исправна и здравствено безбедна за све намене“, истакла је Мршуља.
Београд за пример
У току прошле године у лабораторији Службе санитарне контроле воде Београдског водовода обрађено је 12.000 узорака воде, а у лабораторији Градског завода за јавно здравље око 7.000. Контрола се, како је објаснила, свакодневно обавља у два нивоа. Први ниво је у погонским лабораторијама, где се 24 часа непрекидно анализирају основни физичко-хемијски и биолошки параметри. Други ниво се обавља у служби санитарне контроле воде, где се обављају физичко-хемијска, микробиолошка и биолошка испитивања квалитета воде. Трећи ниво контроле обавља Градски завод за јавно здравље, и он има сличну шему узимања узорака као и Београдски водовод.
Управо због тог инвестирања у технологију, Београђани пију воду која квалитетом задовољава правилник о хигијенској исправности воде за пиће и међународне стандарде.
Мршуља истиче да је на локалним самоуправама да ураде шта могу како би квалитет воде довели на задовољавајући ниво.
Најтежа је ситуација у Војводини, управо због састава саме сирове воде којом располаже, па је због недостатка адекватне технологије за прераду воде и најновији резултат Института „Батут“ о води из тамошњих водова поражавајући.
Критично широм Војводине
Зрењанин, један од градова који годинама кубуре са тим проблемом, на путу је да га реши.
„Због повишеног присуства арсена у води, вода из градске водоводне мреже у Зрењанину је од 2004. године, одлуком Покрајинске санитарне инспекције, забрањена за пиће“, подсећа за Спутњик Синиша Гајин, руководилац Службе информисања и пословних комуникација ЈКП „Водовод и канализација“ Зрењанин.
Он је, при том, напоменуо да се сам квалитет воде у градској водоводној мрежи није мењао последњих неколико десетина година, од када се мери квалитет воде, већ су се мењале дозвољене границе присуства одређених материја у води. За све време трајања забране, као и пре њеног увођења, зрењанински „Водовод и канализација“ третирао је воду пре пуштања у градску мрежу и редовно је обављао анализу воде из мреже.
„У фебруару 2015. године, након расписане јавне набавке за изградњу пречишћивача питке воде за Град Зрењанин, потписан је уговор између ЈКП ’Водовод и канализација‘ Зрењанин, као наручиоца, и ’Групо Зилио‘, као извршиоца услуге. Уговором је предвиђено да је обавеза извршиоца услуге да изгради постројење за пречишћавање питке воде и услужно за ЈКП ’Водовод и канализација‘ Зрењанин пречисти воду, у складу са Правилником о хигијенској исправности воде за пиће Републике Србије“, указује Гајин како су Зрењанинци одлучили да реше дугогодишњи проблем.
Изградња постројења, као и избор опреме којом ће се добити вода на излазу из постројења, као и њено одржавање, у надлежности је и искључивој одговорности „Групо Зилио“.
„У току су завршна мерења квалитета воде са излаза из самог постројења, али и на више законом дефинисаних мерних тачака из градске водоводне мреже, како би се утврдио њен квалитет, чиме треба да се потврди да је извршилац испунио уговором дефинисане обавезе, односно да испоручује пречишћену воду у складу са Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. Мерења обавља овлашћена лабораторија Завода за јавно здравље Зрењанин“, истиче Гајин.
Мада се Град Зрењанин већ сада 100 одсто снабдева пречишћеном водом са постројења, вода је и даље забрањена за пиће, док се мерењима квалитета воде не утврди да су створени услови да се забрана стави ван снаге.
А када грађани уместо жуте воде са мирисом хлора коначно, за разлику од старе, добију хемијски исправну воду за пиће, доћи ће и до промене цене, која није мењана дуги низ година. Нова ће обухватити и услугу пречишћавања воде, а коначну реч о цени даће Градско веће.
Улагања у савремену технологију пречишћавања воде, наравно, изискују не мала новчана улагања, а на локалним заједницама је да одаберу за њих најповољнију варијанту. У скорој будућности ће, међутим, морати да се улаже и у постројења за пречишћавање отпадних вода. Њихов третман је битан, како не би дошло до прекомерног загађења водотокова и земљишта, приликом испуштања отпадних вода у њих.
„На томе се увелико и ради и то је неки циљ у наредном периоду, да се све отпадне воде ставе под контролу, али то је јако велика инвестиција која ће захтевати не године, већ деценије рада, сигурно“, указује Мршуља.
Отпадне воде
А колико смо ту у заостатку најбоље говоре подаци које је Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) изнела недавно. У Србији се годишње пречисти само 16 одсто отпадних вода, испуштених у канализацију, а у 168 градова и општина постоји само четрдесетак погона за пречишћавање, од којих је већина застарела.
У Војводини, где је ситуација са водоснабдевањем најкритичнија, преради се тек десет одсто отпадних вода, а више од 65 одсто индустријских постројења не пречишћава своје отпадне воде.
Према процени Министарства за заштиту животну средину, Србија ће морати да изгради скоро 300 система само за прераду отпадних вода, што ће коштати између четири и пет милијарди евра.
Јасно је да Србија није Израел, који инвестира велика средства у инфраструктуру и данас пречишћава готово 90 одсто отпадних вода, што је светски рекорд, али је сигурно да ће морати да нађе средства за инвестирање у нове технологије пречишћавања како воде, тако и отпадних вода.
Са податком који је на скупу у Новом Саду изнела извршна директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић — да у 21. веку сваком петом становнику Србије није доступна вода из водовода, а да сваки други нема канализацију, тешко да смо приспели у Европску унију и међу развијени свет.
Поготово када се томе дода и онај да трећина водовода до грађана не добаци исправну воду за пиће.
