„Грађани Србије и Косова желе мир, економски развој, посао и бољи живот за своју децу. Након састанка са пословним лидерима, политичарима и грађанима, надам се да можемо да постигнемо напредак“, пише бриселски „Њу Јуроп“.
„Обе стране ће морати да убрзо блиско сарађују, погледа упереног у будућност“, казао је Гренел.
Шта је ту ново?
Ова посета уследила је само неколико дана након што га је Трамп именовао као специјалног изасланика Беле куће за Косово и Србију, пише Јован Ковачић у свом тексту, који преноси Танјуг. Након избора од 6. октобра на Косову, мандат бившег команданта терористичке ОВК Рамуша Харадинаја неочекивано се завршио, након што се оглушио о позиве Запада да одблокира дијалог са Београдом.
Гренел је тренутно амерички амбасадор у Немачкој и близак је и поверљив сарадник Трампа, подсећа се у тексту. Он је путовао у Приштину да би се састао са косовским председником Хашимом Тачијем и лидерима Самоопредељења, после њихове победе на изборима, као и са Исом Мустафом, Вљосом Османи и Кадри Весељијем из ДСК, мањег коалиционог партнера Тачијеве Демократске партије.
У Београду се Гренел састао са председником Србије Александром Вучићем, премијерком Аном Брнабић и групом српских бизнис лидера, предвођених председником Привредне коморе Марком Чадежом.
„Гренел је фокусиран на решавање последњег замрзнутог конфликта на југоистоку Европе, како би се ослободио економски потенцијал региона. Ми се надамо сарадњи са владама Србије и Косова, како би се довеле високе бизнис инвестиције у правцу политичког решења“, рекао је за „Њу Јуроп“ заменик шефа мисије америчке амбасаде Габријел Ескобар.
„Сама чињеница да је Гренел започео обе посете тако што се прво састао са лидерима бизнис кругова — јасна је порука да је ово нови приступ посусталом дијалогу“, казао је за „Њу Јуроп“ извор близак преговорима.
Наде Брисела и Вашингтона
„Морамо да разумемо да ћемо заостати у економији и развоју и да нећемо имати будућност, ако не решимо наше проблеме“, додао је он.
Гренел је после састанака у Београду и Приштини на свом профилу на Твитеру написао:
„Снажно је уверење Трампове администрације да економски развој, стварање радних места за младе и повећане могућности трговине представљају кључни део осигурања трајног мира. Циљ је да зближимо наше партнере у Србији и на Косову, ради свеобухватног решења конфликтних тачака у региону“.
Стручњаци верују да избор Гренела, само неколико недеља после именовања дипломате Стејт дипартмента Метјуа Палмера за специјалног изасланика за Западни Балкан, показује снажну посвећеност Трампа томе да се одблокира тренутни политички и економски застој, наводи се у тексту.
Ковачић подсећа да су преговори Београда и Приштине у застоју, од када је приштинска влада увела таксе на робу из Србије у новембру прошле године, што је кршење ЦЕФТА споразума.
Харадинај, чија је партија доживела тежак пораз на недавно одржаним изборима на Косову, игнорисао је захтеве и Вашингтона и Брисела да укине таксе, наводећи да ће размислити о суспензији такси, ако Србија призна Косово као независну државу.
Ковачић констатује да се Харадинај надао да ће такав „тврд став“ помоћи његовој партији да победи на изборима, али резултати гласања су показали тектонске промене у косовској политичкој култури.
И Вашингтон и Брисел се сада надају да ће се нова приштинска влада вратити за преговарачки сто, док Београд и западне дипломате наводе да Бела кућа убрзано настоји да се споразум постигне „у року од неколико месеци“.
То међутим, сматра Ковачић, неће бити лако, с обзиром да изборни резултати неће бити потврђени још најмање три недеље.
Потом ће бити потребно неко време да се нова влада формира, а њу ће највероватније чинити Куртијево Самоопредељење и Демократски савез Косова Исе Мустафе.
Шта очекивати од Куртија?
Њих двојица су, судећи према извештајима локалних медија, већ постигла договор о ширим условима потребним за коалициону владу.
Ковачић напомиње да Курти није омиљен међу већином западних дипломата у Приштини, због својих радикалних левичарских ставова и позива за стварање „велике Албаније“, концепта популарног на Косову.
Курти се, упркос националистичким склоностима, „умилио“ гласачима, пошто је ублажио реторику и обећао да ће „размонтирати државу огрезлу у корупцији и криминалу“. Он је, такође, изазвао забринутост међу многим посматрачима, пошто је већ одступио од појединих обећања изречених у изборној кампањи, укључујући и укидање такси.
Каже и да поштује захтеве западних савезника и да је спреман, у року од једне недеље по ступању на дужност премијера, да седне са представницима Београда и о томе разговара.
Шта је тачно довело до одступања и промене, остаје мистерија, али сада се цитирају Куртијеве речи — да ће таксе остати „све док не буде постигнут реципроцитет са Србијом“. Ово је у супротности са оним што су многи од његових бирача тражили при изласку на биралишта.
Посматрачи верују да су гласачи на Косову експлицитно рекли да желе брже евроинтеграције и развој, који неће бити могућ без решења односа са Београдом.
Гренелов временски оквир ће вероватно захтевати много више времена него што је првобитно планирано, због изборних техникалија и политиканства. Велика препрека брзом постизању споразума је и чињеница да су у Србији за почетак наредне године заказани избори, наводи се у тексту.
