То се, између осталог, наводи у анализи „Европска безбједност у кризи“, коју су радили експертска група „Корбер полиси гејмс“ и Међународни институт за стратегијске студије, чији сценарио готово да неодољиво подсјећа на аферу „државни удар“, због које су лидери Демократског фронта, два руска официра, као и девет држављана Србије осуђени на затворске казне због „покушаја тероризма и стварања криминалне организације“.
„Конфликт избија у чланици НАТО-а на Западном Балкану. Наоружана група помогнута проруским опозиционим партијама окупира парламент и захтијева напуштање НАТО-а и понављање парламентарних избора. Након тога почињу да се шире протести по држави, а премијер, који се налази у кућном притвору, позива Европску унију (ЕУ) и НАТО да интервенишу. Неколико десетина официра руске обавјештајне службе улазе у државу и крећу према главном граду да би подржали протесте. Стратешке морске луке на Медитерану блокирају руски војни бродови“, наводи се у анализи, уз предвиђање да би тензије у Европи почеле неколико мјесеци након реизбора Доналда Трампа за предсједника САД.
Како се наводи, Трамп би у фебруару 2021. године изјавио да је НАТО застарио и најавио повлачење Сједињених Држава, које формално ступа на снагу годину касније. Америчко Министарство одбране и врховни командант за Европу потврдили би да ће бити повучене америчке војне снаге, укључујући и одбрамбени систем за заштиту од напада нуклеарним пројектилима.
„Руски предсједник Владимир Путин користи ту могућност како би успоставио систем ’једнаке и недјељиве сигурности на континенту‘ и предлаже нови европски сигурносни уговор“, наводи се.
Појашњава се и да би америчке војне снаге након новембра 2021. године у Европи биле присутне само у војним базама које су важне за америчку одбрану, као што је база „Рамштајн“ у Њемачкој. Европске чланице НАТО-а, како се наводи, након тога најављују самит у Брижу, на коме би размотриле могућност стварања европске сигурности и одбране.
У групи „Корбер полици гејмс“ тврде да су анализу радили експерти САД, Француске, Њемачке, Пољске и Велике Британије. Наводи се и да су анализом хтјели да покрену дебату о обавези Европљана да покажу већу одговорност по питању сопствене безбједности. Анализа је урађена у сарадњи са Међународним институтом за стратегијске студије током јула.
