Пицула је додао да је свакако потребно наставити са радом и реформама унутар наших граница, али и да ЕУ на Западном Балкану поново актуелизује политику проширења, како се не би отворио простор за друге политичке играче са истока.
„У сваком случају, идуће проширење ЕУ, ма када се оно догодило, неће бити без Црне Горе. Да ли ће Црна Гора ући сама, да ли са још једном државом, то је сад отворено питање, али уколико настави овакав посао, какав ради 10 година, онда одиста следеће проширење неће бити могуће без Црне Горе“, казао је Пицула.
Како је рекао, мора се констатовати добро обављен посао који је Црна Гора одрадила до сада, али се мора и наставити са реформама и радом, јер уколико изостане даљи напредак, може доћи до озбиљне фрустрираности.
„Црна Гора има разрађене процедуре, механизме за напредовање према окончању преговора, али оно што се није обавило мораће се обавити у околностима које неће сваки пут бити једноставне. Овог тренутка политичка сцена у Црној Гори је поларизована, постоје озбиљна неслагања између власти и опозиције око тога како даље. Међутим, ево ја ћу са својим искуством покушати преовладати тај јаз, како би достигли заједнички циљ — чланство Црне Горе у ЕУ“, оценио је Пицула.
Коментаришући неучешће црногорске опозиције у Парламенту, казао је да бојкот после неког времена постаје контрапродуктиван и заправо удаљава од циља.
„Но, за приступ Унији, поред унутрашњих, биће потребни и повољнији екстерни услови. Да политика проширења постане, ако не најприоритетнија, оно један од приоритета ЕУ у мандату који је почео. Али са друге стране треба приметити и да постоји серија отворених питања, што и стоји у последњем извештају ЕК о Црној Гори, а то је све оно што обухватају преговарачка поглавља 23 и 24, дакле јачање правне државе, независност правосуђа, пуна слобода медија, економски просперитет“, констатовао је известилац.
Упитан сматра ли да политика проширења мора бити израженија у време све чешћих покушаја дестабилизације нашег региона, који несумњиво долазе из Русије, Пицула је казао да се са том тезом апсолутно слаже и да је овог тренутка то једна велика тема, која изазива дебату у свим институцијама ЕУ, а реч је, како је навео, о контроли или спречавању утицаја изван европских фактора на политичке процесе на Западном Балкану, пренео је Танјуг.
„Мислим да је то један од мотива за нешто озбиљније приступање обнови политике проширења, јер заправо најутицајније земље чланице ЕУ виделе су да, ако њихово деловање ослаби ка овом региону, ће се отворити простор за неке друге играче“, поручио је Пицула.
Тонино Пицула, хрватски социјалдемократски посланик у Европском парламенту, поручио је за „НОВУ М“ и да му нису страни проблеми Западног Балкана, да познаје Црну Гору, те да је нову функцију известиоца за ту земљу преузео са великом радошћу, али и одговорношћу.
