На фотографији се видела Андрејевска застава — застава руске Ратне морнарице. Грешку је приметио новинар „Политика“ Дејв Браун, па је након тога амерички конгресмен на свом профилу на Твитеру заменио фотографију званичним промотивним видео-снимком америчке морнарице, али су твитераши већ реаговали на пост коментарима: „Русија се поноси тобом“ и „Хвала за подршку руској флоти“.
Разлике руске и америчке флоте
Тешка нуклеарна ракетна крстарица „Петар Велики“ стављена је у службу 1998. године. Руски војни експерти наводе да је то највећи на свету нуклеарни ударни ратни брод и као такав не личи ни на један амерички. Поред тога што је на нуклеарни погон, овај брод је потпуно јединствен по изгледу и наоружању. Има цео арсенал ракета брод-брод, противподморничких ракета и ракета за гађање авиона и крстарећих пројектила, што омогућава крстарици да решава, практично, било које борбене задатке. Главно оружје му је ракетни систем „Гранит“, а такође располаже и противваздушним системом С-300Ф „Форт“.
Гаф америчког конгресмена руски експерти повезују са његовом некомпетентношћу, мада не искључују ни могућност да је Маст био импресиониран изгледом руске крстарице.
„Амерички конгресмен поставио је фотографију нашег славног брода „Петра Великог“... Мислим да је овде имало улогу и то што је наш брод данас један од најбољих, један од лидера. Можда конгресмен заиста жели да Американци имају нешто слично. Међутим, овде треба обратити пажњу на још једну важну чињеницу — ко прави политику у тој земљи? У том контексту треба имати у виду да нису генерали ти који започињу ратове, већ политичари. А ако су амерички политичари таквог нивоа, онда се свет тресе од онога што се може догодити“, рекао је за Спутњик руски војни експерт и пуковник у пензији Александар Жилин.
Недавно је амерички магазин „Нешенел интерест“ објавио чланак у којем се наводе различитости руске и америчке флоте: Вашингтон преферира велике бродове који могу да пређу велика растојања, док се Москва фокусирала на мале, ефикасне бродове, у оквиру програма модернизације Ратне морнарице.
Бивши командант Црноморске флоте Русије адмирал Владимир Комоједов је објаснио да су историјске и географске карактеристике лишиле Русију директног приступа океанима, са изузетком Тихог океана. С обзиром на овај фактор, руководство војне флоте је одлучило да крене путем изградње малих и мобилних бродова и подморница, док су Американци градили велике бродове, којима је било могуће пребацити не само људе, већ и авионе. Заједно са Јапаном, Американци су, према наводима Комоједова, градили и носаче авиона. Према његовим речима, то је било могуће захваљујући томе што те земље имају директан приступ Тихом и Атлантском океану.
Како је додао адмирал, совјетска флота је била суочена са задатком супротстављања снагама страних флота и због тога је земља кренула путем стварања бродова који носе ракете — разарача, крстарица, подморница.
Руска флота одраз у огледалу америчке флоте
Међутим, директор Центра за војно-политичка истраживања при МГИМО Алексеј Подберезкин разлику између америчке и руске флоте пре свега види у различитим политичким задацима које су Вашингтон и Москва поставили пред себе.
„Структуру и природу оружаних снага, укључујући и морнарицу, одређује војна или морнаричка доктрина, односно политички задаци са којима се држава суочава. Сједињене Државе имају широку мрежу база широм света. Они изјављују да су њихови интереси глобални. Од тога је изграђена структура Ратне морнарице САД, која се ослања на 10 ударних група носача авиона, од којих је свака мала флота способна за обављање независних задатака — не само оперативних, већ и стратешких. Такве групе носача авиона бораве у различитим регионима удаљеним од САД, где ће, вероватно, морати да употребе војну силу. Једноставно, сама по себи, пројекција те војне силе у великој мери обезбеђује америчку политику принуде силом“, каже Подберезкин.
Према његовим речима, у случају Русије ситуација је другачија — на много начина то је у вези са чињеницом да су руске политичке амбиције ограничене, а ресурси су мањи од америчких.
„Наша флота је као одраз у огледалу америчке флоте. Ако Американци имају 75 одсто војних бродова, који по тонажи и капацитетима спадају у велике бродове, а само 25 одсто малих, попут корвети и ракетних чамаца у обалској зони, онда је у Русији све супротно. Акценат је на развоју малих пловила, која би требало да осигурају безбедност граница и обалске зоне, територије која је довољно близу граница Русије, иако путовања наших бродова у далека мора показују да се та пројекција може значајно проширити, али то није глобалног карактера“, навео је стручњак.
Истраживања показују да око две трећине анкетираних Руса верује да је руска Ратна морнарица најјача на свету. Чак 67 одсто Руса тако мисли, док се на другом месту, према мишљењу 40 одсто испитаника, налази америчка морнарица. Тек 15 одсто Руса на треће место ставља кинеску морнарицу.
Око 90 одсто анкетираних уверено је да је Ратна морнарица Русије у стању да заштити морске границе земље у случају реалне претње других земаља, при чему је овај показатељ у последњих 14 година порастао за 19 одсто, на 89 одсто, у односу на 70 одсто из 2005. године.
Затим, 85 одсто испитаника сматра да је служба у Ратној морнарици Русије „ствар престижа“, док супротно мишљење има само пет одсто испитаника.
Више од половине анкетираних, чак 56 одсто њих, са одобравањем би прихватило избор своје деце или унука да постану официри Ратне морнарице Русије.
