„Фокус наше данашње расправе је јачање међународног права. Овде у Србији се добро сећају до чега може да доведе игнорисање његових основних норми. Пре двадесет година, без одлуке Савета безбедности УН, трупе НАТО-а су у мирнодопско време у центру Европе месецима бомбардовали територију Савезне Републике Југославије, укључујући њен главни град, Београд. Тада су жртве агресије били цивили“, подсетила је Матвијенкова.
Према њеним речима, у пролеће 1999. године трагично се испољио процес замене међународног права „законом силе“. Након тога су уследили напади на Авганистан, Ирак и Либију, када су читаве државе практично уништене под врло сумњивим и измишљеним изговорима.
„У суштини, оно што се десило Југославији и Србији је геополитичка катастрофа, чије последице осећамо и данас. Чињеница да виновници ове трагедије нису осуђени и да су остали некажњени, довеле су, фактички, до озбиљног подривања целокупног система јавног међународног права и покренуле ланац догађаја, који су, први пут после Другог светског рата, довели ситуацију у свету до садашњег јадног стања — регионални сукоби, трговински ратови и санкције“, нагласила је Матвијенкова.
Она сматра да је потребно да се заједничким напорима врати на безусловно придржавање норми међународног права, „како би се осигурало да централна улога УН ни код кога не изазива ни најмању сумњу“.
„Тек тада ће свет постати стабилнији, безбеднији и просперитетнији“, рекла је председница Савета Федерације Русије.
Матвијенкова је навела и да је неприхватљива примена санкција и ограничења према парламентарцима. Русија у потпуности подржава напоре Интерпарламентарне уније у том правцу.
„Важан подстицај за даљи развој Интерпарламентарне уније и уопште институције парламентаризма могао би бити усвајање Декларације ИПУ о парламентарној дипломатији, развијеној на иницијативу наше земље“, закључила је она.
