Анализа „Европска безбједност у кризи“, коју су радиле експертска група „Корбер полиси гејмс“ и Међународни институт за стратегијске студије, по сценарију неодољиво подсјећа на аферу „државни удар“ у Црној Гори, а наводи се и да би тензије у Европи могле да почну неколико мјесеци након реизбора Доналда Трампа за предсједника САД.
Ако побиједи Трамп и након његове одлуке да САД напусте НАТО, предвиђа се и да би америчке војне снаге након новембра 2021. у Европи биле присутне само у војним базама које су важне за америчку одбрану, као што је Рамштајн у Њемачкој, док би еврпске чланице НАТО-а размотриле могућност стварања Европске сигурности и одбране.
Читаву ситуацију би, по експертима из САД, Велике Британије, Њемачке, Пољске и Француске који су радили на овој анализи, искористила Русија, која би Европи предложила „нови безбједносни уговор“.
„Трамп доноси нестабилност“
Аналитичар Бошко Вукићевић сматра да се анализа групе експерата Међународног института за стратегијске студије и групе „Корбер“ која предвиђа драматичан ратни сценарио, може сагледати са више аспеката, али да се прије свега може уочити да је у њој Доналд Трамп представљен као особа која доноси нестабилност и развој догађаја испуњен немирима и сукобима.
„Имајући у виду да су предсједнички избори у Америци све ближи, легитимна и логична претпоставка је да је овако конципирана анализа намијењена првенствено америчким гласачима. Њен циљ би био да се америчким бирачима наметне мишљење о Трампу као реметилачком фактору који нарушава западни безбједносни оквир, чиме би се осујетио његов други предсједнички мандат“, каже Вукићевић за Спутњик.
Застрашивање Европљана
Осим наведеног, анализа је, по Вукићевићу, намијењена и европским НАТО чланицама, у сврху њиховог застрашивања наводном пријетњом из Русије.
„Описани сценарио подразумијева уобичајену подјелу улога из западне кухиње: Русија као и обично игра ’лошег момка‘, који уз одговарајућу дозу лицемјерја угрожава границе и безбједност ’невиних и наивних‘ европских држава. Анализа предсједнику Путину додјељује улогу ’злочестог препредењака‘, који формално предлаже ’нови европски систем сигурности‘, док с друге стране повлачи агресивне потезе који доводе до ситуације налик на Кубанску ракетну кризу. Из таквог угла посматрано, поменута студија несумњиво фаворизује мишљење да Американци не би смјели војно напуштати Европу“, образлаже наш саговорник.
Црногорски „калуп“
Оно што је у анализи најинтересантније за публику на Балкану, јесте да њен добар дио, осим што предвиђа рат на Балкану у случају повлачења САД из НАТО-а, такође готово да у потпуности пресликава и сценарио наводног „државног удара“ у Црној Гори.
По Вукићевићу то недвосмислено значи да је употребна вриједност тобожњег „државног удара“ у Црној Гори за разне НАТО лобисте и даље поприлично велика.
„Присуство сценарија за наводни државни удар у Црној Гори у поменутој анализи говори нам да такав ’аналитички калуп‘ већ одавно постоји у западним круговима и да је он највјероватније 2016. године предат на коришћење црногорском режиму у сврху његове побједе на изборима и неометаног уласка земље у НАТО. Власт и црногорске институције су такав калуп само испуниле садржајем, али прилично траљаво, као што смо видјели“, увјерен је Вукићевић.
Ипак, без обзира на све речено, овај аналитичар закључује да иако непредвидивост америчког предсједника до сада није кршила неке од фундаменталних смјерница америчке спољне политике, није искључено да до тога неће доћи током Трамповог другог мандата, који би, ако се заиста догоди, могао бити обиљежен многим изненађењима у спољној политици Вашингтона.
„Америчко напуштање Сирије већ даје неке назнаке о ономе што би се могло дешавати у будућности. Распуштање НАТО-а у овом тренутку не изгледа реално, али ако до њега и дође, то неће нужно значити избијање сукоба и непријатељстава на Балкану, како се сугерише у наведеној анализи. Са друге стране, евентуални крај НАТО-а могао би значити настанак нове безбједносне архитектуре у Европи, која би за већину народа била повољнија и праведнија од досадашње“, наводи Вукићевић.
