Сукоби демонстраната и полиције трају од понедељка, а повређено је најмање 140 особа, међу којима 40 полицајаца.
Како за Спутњик каже Рајко Петровић, сарадник Института за европске студије, шпанска Влада је протесте спремно дочекала, тим пре јер се земља припрема за друге овогодишње опште изборе, заказане за 10. новембар, а где би питање Каталоније, у којој живи око 7,5 милиона људи, могло бити једно од кључних.
„Овакве реакције просепаратистички оријентисане каталонске популације су биле очекиване, иако су те казне ублажене, имајући у виду да су бивши потпредседник каталонске Владе Ориол Жункерас и остали могли бити осуђени на казне до 30 година затвора. Свесна да ће се протести догодити, Влада у Мадриду је, пар дана пре изрицања пресуде, разместила полицију из свих делова Шпаније у Каталонију, као помоћ каталонској регионалној полицији“, каже Петровић.
Трећег дана протеста због пресуде деветорици каталонских сепаратиста, 16. октобра, демонстранти из више градова овог региона кренули су у протестни марш, са намером да до 18. октобра стигну у Барселону. Рајко Петровић верује да се може очекивати даља ескалација протеста.
„Јасно је да одређене десничарске политичке партије, попут Вокса и неких екстремнијих десничарских покрета, планирају да се окупе у Барселони до краја недеље, па остаје да се види како ће се ситуација у том смислу даље развијати. Оно што је сигурно је да пресуде каталонским вођама и актуелни протести могу додатно ујединити шпанску десницу и дати јој ветар у леђа на предстојећим изборима. Ипак, треба имати на уму да је опозиција у Шпанији генерално прилично подељена, као и друштво по овом питању“, објашњава Петровић.
Према речима нашег саговорника, шпанска држава пред собом има две опције за решавање актуелне ситуације. Прва је да реактивира Члан 155 Устава и врати у функцију поштовање уставног поретка, с обзиром на то да се председник Каталоније Ким Тора није оградио од ових протеста, већ их је и јавно подржао и тако изразио једну врсту грађанске непослушности.
„Примена Члана 155 јесте нешто што се већ десило 2017. године и видели смо како то у пракси изгледа. Дакле, аутономној покрајини се привремено одузимају овлашћења, расписују се поновни регионални избори и, наравно, долази до смене челних људи који предводе каталонски регион. Наиме, тај члан се и примењује због тога што је потребно поново успостављити легитиман, легалан и демократски правни поредак на том делу територије Шпаније, за шта та регионална Влада очигледно није била способна“, категоричан је Петровић.
Друга опција је, наставља саговорник Спутњика, да се примени Закон о националној сигурности, који је недавно усвојила Влада премијера Педра Санчеза.
„Овај закон подразумева много тога сличног ономе што предвиђа Члан 155 шпанског Устава, али је на неки начин Влада тиме хтела да, уколико би га евентуално активирала, прикрије тај пежоративни, негативни карактер који је овај члан Устава добио у претходне две године“, указује Петровић.
