У време када је овај споразум потписан између Београда и Приштине, а уз посредовање ЕУ и тадашње високе председнице ЕУ баронице Кетрин Ештон, чинило се да се ствари померају са мртве таче. Тако је и било, док на ред није дошла реализација Заједнице српских општина, што је једина договорена ставка која је Београду гарантовала присуство на Косову и Метохији.
(Не)одговорност ЕУ
Кетрин Ештон, „кума“ овог споразума, истиче сада да у њено време није било црвених линија и да од Србије није тражено да призна Косово, а од Косова да себе негира као државу.
Где је у међувремено запело у Бриселу или боље речено — ко је у међувремену исцртао те црвене линије? Да ли је и колико Европска унија крива што овај споразум није реализован?
Професор Правног факултета у Београду доктор Бојан Милисављевић каже да није тачно да нису постојале црвене линије од самог почетка преговора.
„Сматрам да је ЕУ у великој мери одговорна за неизвршење Бриселског споразума. Што се тиче црвених линија, ЕУ је имала става по коме је независност Косова стварност. ЕУ је, у ствари, од почетка закључења овог споразума била опредељена за подршку независном Косову и Метохији“, мишљења је наш саговорник.
Бриселски споразум је, додаје он, специфичан по свему, посебно зато што се ЕУ ту појавила као уговарач између Београда и Приштине, што је чини још одговорнијом.
„Прво, зато што се сама није активно трудила да се одредбе споразума спроводе, већ је кривицу углавном пребацивала на једну страну (Београд) за неизвршење обавеза. Друго, проток времена је показао де је ЕУ као институција неспособна да разреши однос Београда и Приштине, а то сада показује и чињеница да је Америка именовала свог специјалног изасланика за ове преговоре“, напомиње доктор Милисављевић.
Наш саговорник је спреман да верује да Заједница српских општина од самог почетка није била пројекат на који је ЕУ благонаклоно гледала и да је управо зато остала нереализована, јер они то не желе.
ЗСО нису ни хтели
„Они су то и ставили у споразум због инсистирања наше стране, а, искрено, ништа од тога нису желели да спроведу у пракси“, уверен је наш саговорник.
Доктор Милисављевић не спори, притом, да је у одређеном тренутку овај споразум имао неку одређену улогу, али да је његова сврха изгубљена. Стране су се у међувремену толико удаљиле, почев од такси, па надаље, што ЕУ није успела да спречи, а није ни имала воље ни жеље за то.
Споразум су потписали Ивица Дачић и Хашим Тачи. Њиме је предвиђено оснивање Заједнице српских општина на северу Косова и Метохије, која би се формирала након локалних избора по косовским законима, који су били заказани за 3. новембар 2013. године. Поред тога, споразумом је предвиђено укидање безбедносних структура и правосудних институција Републике Србије на Косову и Метохији.
Регионалног команданта полиције за четири општине са већинским српским становништвом на северу Косова требало би да именују начелници тих општина. Апелациони суд у Приштини би успоставио комисију у којој би већину чиниле српске судије и која би била надлежна за све већински српске општине...
