Да ће померити неке границе, било је јасно већ из чињенице да у Европи, на коју је био ред да организује овај вишедневни скуп, нико други није могао да га организује у пуном капацитету.
У конкуренцији за организатора биле су Белгија и Украјина. Украјина је, наравно, отпала због стања у тој земљи, а Белгија није могла за исти сто да стави супротстављене стране. Србија је, практично, демонстрирала своју политичку неутралност на најбољи начин, сматра некадашњи дипломата Зоран Миливојевић.
Београд спојио неспојиво
„Нама су четири дана у Београду седели у истој сали и Сирија, и Иран, и Турска, и Израел, и Јордан. Седели су и Индија и Пакистан и имали серију билатералних разговора на своје проблеме и на своје теме. Седела је и Западна Европа, и ЕУ, и Русија упркос санкцијама. Седели су једни према другима. Седели су и Иран, и Саудијска Арабија, и Катар, и Емирати и имали билатералне сусрете“, сликовито је објаснио саговорник Спутњика.
Некадашњи дипломата, међутим, указује да је осим афирмације наше спољне политике, скуп значио и афирмацију поштовања међународног права и улога парламената и држава у томе.
„Видела се тенденција великог броја земаља, поготово оних које нису везане за неке центре моћи и њихов интерес да се светски поредак врати на своје место, где важе међународно право и неки принципи и правила, где важи Повеља УН. Била је видљива брига малих земаља за сопствене судбине у овом лудом свету где правила игре не важе, а политика силе доминира над правом, принципима и нормама“, оценио је Миливојевић.
Реафирмација владавине права
Он сматра да је из свега тога што је било присутно на конференцији видно да се свет мења убрзаним током. Не ради се, како каже, само о мултиполаризму, већ о једном глобалном тренду, где земље траже могућност да искажу и заштите своје интересе кроз владавину права, чија је реафирмација дошла до пуног изражаја.
„Сви сусрети до којих је дошло, практично ће бити у функцији тога и допринеће некој промени. Суштина целе приче је у томе што су овде били представници владајућих странака, дакле, креатори политика у сопственим државама, јер владе произилазе из парламента, односно парламентарне већине и та врста утицаја нема цену. У сваком случају је ово импулс враћању тог међународног поретка, враћању општег интереса на рачун појединачног, враћању владавине права у односу на силу“, мишљење је овог дипломате.
На питање да ли се Београд на овом скупу опет профилисао као лидер неког трећег блока, трећег света који има потребу за заштитом сопствених интереса и у суштини међународног права, Миливојевић одговара: Управо тако.
„Овде је била и доминација те идеје и жеље оног трећег света који на неки начин робује данашњој неистини, да само неколико великих влада светом и да друго ништа не постоји. Ово је управо била манифестација жеље и потребе и афирмација нечега што долази, а то је да ће тај трећи свет настојати да своје место дефинише и да утиче на глобалне односе не само преко ових механизама мултилатерализма, него генерално, по свим линијама и по свим механизмима који му стоје на располагању“, закључио је саговорник Спутњика.
