У Македонији је вест да и поред свега што су урадили нису добили отварање преговора са ЕУ дочекана у најмању руку са неверицом. Политичка јавност у Скопљу је и више него огорчена, а све је више оних који тврде да је то само показатељ да Европску унију не занима Западни Балкан.
Пада Влада?
Политички аналитичар из Скопља Бранко Ђорђевски каже да је то за Скопље равно „политичком колапсу“ и да је после тога све могуће, па и пад Владе Зорана Заева.
„Мислим да се у оваквим ситуацијама када се дешава политички земљотрес може очекивати да Влада понуди изборе. Једино оправдање да се то не деси јесте то што Македонија треба да буде примљена у НАТО. А то као држава не можемо да сачекамо током ванредних избора“, сматра Ђорђевски.
Међутим, оно што нашег саговорника плаши јесте чињеница да би и тај пријем могао да се одложи. Он подсећа да су у Шпанији за 10. новембар заказани нови избори, а да се самит НАТО-а одржава у децембру у Лондону, што оставља врло мало простора да Шпанија, која поред Америке још није ставила свој потпис за чланство у НАТО, то и уради. Због тога су отворени сви могући сценарији, истиче Ђорђевски.
„Пријем у НАТО је ипак неко сидро које нас држи, али ако се и то на неки начин пролонгира, онда је јасно да ће све ићи у супротном смеру од онога што се очекивало, а то је да се Балкан преруши у некакву зону стабилности“, додаје наш саговорник.
Према његовом мишљењу, овај потез Фрацуске није утицао само на Македонију, већ и на цео регион. У том контексту, Ђорђевски тумачи као реалне речи које је недавно изговорила висока представница ЕУ за спољну политику Федерика Могерини да „ако желимо да рат учинимо немогућим на европском континенту, онда треба да ујединимо Европу уводећи Балкан у ЕУ“.
Све је могуће
„Када имате нестабилност на Косову и Босни, а сада се све то преноси и на Македонију, овакав поступак Француске отвара даље питања шта све може да се деси. И то не само са Македонијом као државом, већ и са регионом. То је тај страх који свих ових деценија постоји у Македонији, а и шире. И зато је ова одлука веома, веома тешко примљена код нас. Повећано је неповерење према ЕУ и стварно је вест тешко дочекана“, напомиње Ђорђевски.
Није тајна да су Скопље и Тирана очекивали зелено светло за почетак преговора о чланству у ЕУ, посебно Северна Македонија која је чак пристала и на промену имена након постизања споразума с Грчком.
Више европских званичника тада је јасно ставило до знања да би Македонија требало да буде награђена приступним преговорима. Међутим, француски председник Емануел Макрон одбио је пријем нових чланица док се процедуре за проширење ЕУ не побољшају, док се Холандија противила кандидатури Албаније и оспорава оцене Европске комисије о стању у тој држави.
